Камате на стамбене кредите би могле да падну са шест на три процента

Пад камата на стамбене кредите би требало очекивати у другој половини идуће године и то смањење ће бити постепено како је постепено ишао и њихов раст. Реално је да камате са садашњих нешто преко шест одсто падну најдаље на око три процента, сматра финансијски консултант Владимир Васић.

Он за Спутњик каже да има неколико показатеља који на то указују, а пре свих то што инфлација већ неколико месеци опада. Она је достигла максимум у неким земљама крајем прошле године, у неким у првом кварталу ове године, што је и код нас случај и онда је кренула силазном путањом.

Неколико добрих показатеља

До краја ове године код нас се очекује инфлација од осам одсто, што би значило да у следећој години може да дође до оних циљаних три одсто, плус-минус један и по одсто, што је прокламовано монетарном политиком Народне банке Србије, истиче наш саговорник.

Инфлација у ЕУ је, како подсећа, већ пала на око пет одсто.

„Очекује се да већ у првој половини следеће године она дође у тај кoридор од три одсто, плус-минус 1,5 одсто, што би значило да централне банке онда окрену своју монетарну политику из ове рестриктивне у попуштајућу и на тај начин да учине новац доступнијим грађанима“, оцена је доскорашњег генералног секретара Удружења банака Србије.

По његовом мишљењу, најизвесније је да би то могло да се деси у другој половини следеће године. Онда грађани, клијенти банака, могу да очекују и мање месечне рате за кредите које су узели, а они који их тек узимају да имају повољније услове кредитирања.

„Када се дода еурибор и маржа банке, камата на кредите је сада нешто преко шест одсто. Ако то поредимо са неким ранијим периодом од пре годину, две дана, тада је била око 3,0 одсто али умањена за еурибор који је био негативан па смо имали 2,45 одсто реалну камату. Сада је то 6,1-6,2 одсто“, прецизира Васић.

Реално - око три одсто

На питање колико би било реално да камате у другој половини идуће године падну, докле би то могло да иде, он каже да све зависи од економске ситуације, односно од привредне активности, од тога како се привреда опоравља.

Камата на стамбене кредите која сада износи нешто више од шест одсто, у другој половини идуће године могла да да падне на око три процента

CC0 / Pixabay /

Јефтин новац стимулише потрошњу, стимулише грађане да троше, инвеститори се охрабрују да инвестирају. Све то што чини један систем треба да процене и оцене макроекономисти, креатори економске политике, али и централне банке које се баве монетарном стабилношћу. Од тога зависи, каже он.

„Верујем да ће референтна каматна стопа, како је полако и постепено расла, тако и падати. Не верујем да ће то бити нагло и скоковито, него постепено. И верујем да ће из месеца уз месец централне банке кориговати своју референтну каматну стопу на ниже како би се сви у економском систему прилагодили тој чињеници. Сигуран сам да камата на просечан стамбени кредит не би требало да буде нижа од око три одсто“, прецизира овај финансијски консултант.

Негативан еурибор за историју

Јефтиног новца какав смо знали у претходних седам, осам година више неће бити. Еурибор који утиче на камате кредита индексираних у еврима, који је био негативан је нешто што је незабележено у економским аналима и тешко да ће се то поновити, сматра он.

Наш саговорник верује да ће се чињеница да у ЕУ и еврозони инфлација иде брже наниже него код нас, пре свега да се одрази на кредите индексиране у еврима које су наши грађани узели, а таквих је 92 одсто. По његовом мишљењу то ће значити пар месеци разлике, односно бржег спуштања камата на кредите индексиране у еврима, него оне узете у динарима јер је Европска централна банка пре кренула са рестриуктивнијом монетарном политиком.

Туђи новац има своју цену

На констатацију да је ових дана у појединим медијима изведена рачуница да за стан од 100.000 евра који купујете на кредит банци дате тачно још толико и куповином једног практично плаћате два стана, он каже да је то донео овај тренутак високих камата. Он, међутим, напомиње да отплата кредита траје 20, или 25 година и да се за то време смењују циклуси у економији. Тако смо имали негатиован еурибор седма-осам година, испод цене новца плаћане су обавезе, што је било корисно за купце. Сада се клатно преокренуло, али ће следеће године те каматне стопе кренути наниже.

Коришћење туђег новца има своју цену, а колико ћете оставити банци зависи и од висине узетог кредита, од учешћа које сте дали, временског периода на који сте узели кредит, констатовао је Васић.