Тесно скројен немачки буџет – енергенти „појели“ паре за војску

Нити ће скоро бити попуњен специјални фонд са 100 милијарди евра за јачање немачке војске, нити ће и у 2024. години бити досегнут укупан војни буџет од два одсто БДП-а Немачке, на чему НАТО инсистира. Напросто, за то нема пара, углавном због последица рата у Украјини.

То за Спутњик објашњава допсиник РТС-а из Немачке, Ненад Радичевић, коментаришући вест о одлуци немачке владе да укине недавно донету одлуку која се тиче јачања војске.

Немачка влада одустала је од плана да се правно обавеже да ће финансирати НАТО са најмање два одсто свог БДП-а на годишњем нивоу, о чему је скоро и донела одлуку. Да је од тога одустала било је јасно пошто се она није нашла у нацрту буџета за идућу годину који је усвојио кабинет канцелара Олафа Шолца.

И даље ништа од два одсто за војску

Тако ће уместо тих два одсто БДП-а сваке године то бити петогодишњи просек издвајања за војску и одбрану земље.

„Укидање одлуке да ће се правно обавезати да следеће године издвоји два одсто је делом узроковано тиме што тренутно владајућа коалиција у Берлину уговара нови буџет, односно свака страна покушава да натегне што више. Тај буџет је тесан за повећане потребе због огромног удара цене енергената на грађане, збрињавања врло бројних избеглица пре свега из Украјине и због зелене транзиције однсно преласка на обновљиве изворе енергије“, објаснио је Радичевић.

Због тога је, како напомиње, тренутно поприлично затегнута ситуација унутар владајуће трочлане коалиције.

Од обећања министра одбране Писторијуса да ће у посебан фонд за јачање немачке војске бити издвојено 100 милијарди евра до сада је издвојена минорна сума јер пара нема

© AP Photo / Moritz Frankenberg/dpa

Било је јасно

„Иако је канцелар на минулом самиту НАТО-а рекао да ће од следеће године издвајати два одсто БДП-а, знало се да то у пракси неће бити могуће и да ће у најбољем случају то бити 2025. године. С друге стране, истина је, без обзира на критике, да је Немачка после Америке највећи донатор војне и финансијске помоћи Украјини тако да унутар НАТО-а не би требало да јој се толико замери“, сматра наш саговорник.

Он напомиње да у тих засад мање од два одсто БДП-а за војни буџет улазе војна давања за Украјину, давања за сопствену војску и за потребе НАТО мисија, па и тај специјални фонд од најављених 100 милијарди евра за јачање немачке војске које је најавио министар одбране Борис Писторијус. Дакле, све заједно.

Радичевић при том напомиње да је део који се пребацује НАТО-у мали, да практично гро иде за немачку војску. Заправо, свака држава чланица алијансе финансира сосптвену војску која делом учествује у НАТО мисијама. У овој ситуацији, међутим, добрим делом та издвајања иду углавном на војну помоћ Украјини.

Нема пара

„У том смислу не може се рећи да ће немачка војска значајније да профитира због великих обећања министра одбране. Министар финансија колико год улазио у веће задуживање Немачке, још увек не може да испуни обећања које је Писторијус као министар одбране дао и тиме у безбедносне кругове унео неки оптимизам да ће Немачка напокон да има војску у складу са својом економском моћи“, оцена је дописника из Немачке.

Прошле године када је најављено улагање од 100 милијарди евра уложено је тек нешто минорно, каже Радичевић, напоменувши да се не зна када ће добар део тог фонда бити доступан. Најављена је куповина америчких авиона, ловаца и највише новца ће, по његовој оцени, отићи управо на то.

Немачка ни идуће године неће успети да издвоји два одсто БДП-а за војску и НАТО на чему алијанса, а посебно САД већ дуго инсистирају

© AP Photo / Vadim Ghirda

„Мислим да захтеви немачке војске не могу да се подмире и потребно је повећати давања, што би значило или знатно веће задуживање, или прерасподелу средстава која се на неки начин већ одвија тако што се смањује или не повећава буџет, на пример, за образовање. Недавно је министар финансија смањио износ за родитељско одсуство, односно оно што се у Србији зове породиљско боловање“, напомиње наш саговорник.

Тесан буџет

То је најбољи показатељ тесног буџета, јер су почела да се крате социјална давања, а највећи удар на буџет Немачке је, како истиче, што они покушавају да субвенцијама обуздају цену струје и гаса, што донекле успевају, али уз огромне трошкове на националном нивоу.

Одрицање од јефтиних руских енергената скупо их је коштало.

„Огроман скок цене енергената па и бројни поједини потези немачке владе су утицали да су трошкови драматично повећани и да је министар финансија, који је иначе шеф немачких либерала, чије је политичко обећање било да се Немачка више неће задуживати, заправо принуђен да државу задужује све више“, констатује наш саговорник.

При том напомиње да су сви у влади свесни да је немогуће колач који имају поделити тако да готово све оде на војску.