Нестали сви облаци са Нептуна: Шта стоји иза мистериозног свемирског догађаја

Удаљени див Сунчевог система одједном је остао без својих карактеристичних белих облака. Научници који Нептун посматрају већ 28 година мисле да знају што стоји иза мистериозног свемирског догађаја.

Нептун, плави див Сунчевог система доживео је драматичну трансформацију, при чему су његови карактеристични бели облаци готово у потпуности нестали. Упркос великој удаљености Нептуна од Сунца, научници су пронашли интригантне везе између облака те планете и 11-годишњих циклуса Сунчеве активности, пише Њузсајентист.

Еранди Чавез и тим с калифорнијског универзитета Беркли помно су проучавали активност Нептунових облака између 1994. и 2022. године. Користећи слике са земаљских опсерватирија и свемирског телескопа Хабл, приметили су цикличну флуктуацију у покривености облацима. Године 2002. и 2015. била је повећана облачност, а 2007. и 2020. Нептун је изгледао неуобичајено ведро. Њихов рад објављен је у часопису Икарус.

Треба напоменути да је 2020. годину обележио невиђени пад облачности, због чега је Нептун био изненађујуће таман и без уобичајених рефлектујућих белих облака. Чавез је приметио да чак и најновије слике из јуна ове године још увек показују мањак активности облака. Та недавна епизода била је невероватно значајнија и дуготрајнија у поређењу с претходним случајевима смањене облачности.

2019. као преломна година

Неочекивани брзи развој догађаја одиграо се 2019. године, током које су облаци видљиво нестали у року од неколико месеци. Имке де Патер, још једна чланица Чавезовог тима, изразила је запрепашћење брзим нестанком облака.

„Изненадило ме колико су брзо облаци нестали на Нептуну. У суштини смо видели пад активности облака у року од свега неколико месеци“, рекла је.

Невероватно, али чини се да је узорак облака усклађен с 11-годишњим циклусом активности Сунца, иако с двогодишњим заостатком. Када је Сунце најактивније, Нептун доживљава појачано стварање облака, док смањена соларна активност одговара распршивању облака на тој планети.

Образложење тог феномена повезано је са утицајем Сунца на Нептунову атмосферу. Сунчева светлост која допире до Нептуна могла би катализирати хемијске реакције које би довеле до стварања метана и других хемијских облака. Двогодишње кашњење приписује се времену које је потребно за те хемијске реакције. Интригантно је да је ова корелација неочекивана због Нептунове удаљене локације, будући да та планета прима само око један посто Сунчеве светлости које прима Земља.

Међутим, ту везу тек треба утврдити. Док је улога Сунчеве светлости у формирању облака вероватна, она такође може потамнити постојеће облаке и измаглице, што ту узрочно-последичну везу чини још сложенијом.

Нептунове повремене масивне олује, које настају дубоко у његовој атмосфери и излазе на површину, додатно компликују ствари. Разоткривање тих замршености његових слојева облака и даље представља подухват за научнике, који настављају помно да прате Нептун у потрази за дубљим разумевањем те планете.