Шта ће представници Приштине у Атини ако Грчка не признаје Косово

Позив грчког премијера да уз лидере држава региона и представници Приштине присуствују радној вечери у Атини некадашњи дипломата Зоран Миливојевић не види као још једну коцкицу на путу грчког признавања такозваног Косова, већ као потврду интереса Грчке да игра активну улогу на Балкану и да парира турском и другим утицајима у региону.

Он за Спутњик, додуше, подсећа на дипломатско правило – никад не реци никад, да је све могуће због великих притисака на Грчку, поготову од стране САД, али и напомиње да би признање Косова за Грчку дугорочно, стратешки гледано, било негативно по њено државно и национално питање, посебно због статуса Кипра и тамошњих Грка.

Позив у Атину добила и Приштина

Грчки премијер Киријакос Мицотакис организоваће у понедељак, 21. августа неформалну вечеру за лидере региона, на којој ће учествовати и председник Србије Александар Вучић, незванично је објавио Танјуг.

На састанку, који ће се одржати у вили Максимос, разговараће се о проширењу и европској будућности региона, као и о енергетској безбедности на Балкану и у југоисточној Европи.

На вечери ће, поред Вучића бити присутни председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Европског савета Шарл Мишел, као и председник Црне Горе Јаков Милатовић, премијер Северне Македоније Димитар Ковачески, председница Министарског савета Босне и Херцеговине Борјана Кришто и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.

На скупу ће учествовати и лидери земаља региона које су чланице ЕУ - премијер Бугарске Николај Денков, Хрватске Андреј Пленковић и Румуније Јон-Марсел Чолаку, док су председница Словеније и председник Албаније спречени да дођу.

Позив Приштини је упућен иако је Грчка једна од пет држава Европске уније које нису признале самопроглашену независност Косова. Шта је мотив за то, поготово када се има увиду да се крајем априла Грчка није противила, већ била уздржана приликом гласања о захтеву такозваног Косова да Савет Европе отпочне процедуру његовог пријема у чланство.

Миливојевић подсећа да је, како пре недавних парламентарних избора, тако и сада политика ове Мицотакисове владе активна у грађењу неформалних односа са Приштином. Међу чланицама ЕУ које нису признале Косово она је у томе најактивнија и најдаље отишла.

Грчка жели да парира турском утицају

„Подигли су ниво канцеларије коју имају у Приштини до нивоа саме амбасаде. Грчки министар спољних послова је прошле и ове године два пута већ посетио Приштину, тако да грчка политика има једна активан однос према Косову као ентитету без обзира што га није признала као државу“, каже наш саговорник.

Премијер Грчке Кирјакос Мицотакис је и по избору нове владе потврдио да Грчка неће мењати став по питању признавања такозваног Косова

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Он напомиње да је Грчка именовала и специјалну саветницу за регион, што показује њен интерес да у њему игра активну улогу.

„Овај круг земаља које је Мицотакис сада позвао то недвосмислено потврђује. Сасвим сигурно је то покушај да Грчка парира турском и другим утицајима у региону, да се за свој рачун наметне као кључна земља чланица ЕУ када је регион у питању. Имајући у виду да је она близак сарадник Америке, ту ипак треба видети и неки амерички интерес у региону, да преко Грчке можда контролише наступ других чинилаца, Русије, Кине, али и Турске“, оцена је некадашњег дипломате.

Кипар као мотив

С обзиром на економске проблеме, јер је највећи дужник у ЕУ, а инфериорнија је од Турске, то би за Грчку била и нека врста компензације, сматра он. А да ли ће Грчка искакати у погледу признања Косова то ћемо, каже, видети, мада је по његовој оцени то мало реално.

„Ова власт је после избора јасно дала до знања да неће мењати став и то је сада на проби, али то не значи да неће бити оваквог активног односа као што је ово сада и као што Мицотакис сад планира. Оно што такође треба имати у виду јесте да је Грчка једина држава која нема непосредни разлог за непризнавање Косова, већ је њен главни мотив и разлог за непризнавање грчко национално питање и Кипар“, објашњава наш саговорник.

Наиме, после инвазије Турске на север тог острва самопроглашена је Турска република Северни Кипар коју осим Турске у свету нико није признао.

Миливојевић је уверен да ће и по овом питањеу грчки интерес превагнути и да ће Атина остати чврста у непризнавању Косова, јер би у супротном то створило проблеме Грцима на Кипру, односно Кипарској републици, али и стратешки било негативно и по државно и национално питање Грчке.

Притисак САД на Грчку је велики

© Flickr / RickyNJ

Балкан једини простор за афирмацију Грчке

Миливојевић такође истиче да је Балкан остао једини простор за афирмацију грчких интереса.

„Овај позив и Куртију и јесте пре свега у функцији афирмације грчке позиције и грчких интереса на овим просторима и покушаја грчког активног укључивања у могући расплет. Грчка нема други простор за наступ и за афирмацију својих стратешких интереса осим југоисточне Европе и балканског простора, да евентуално парира главном супарнику Турској, али и да јача свој положај у оквиру ЕУ и НАТО-а“, објашњава Миливојевић.

На питање да ли ће због добрих односа Атине и Београда САД притискати Грчку да утиче на Београд да се што пре реши питања Косова до чега је Америци стало, он каже да Грчка може да делује само у оквиру онога што је фонт ЕУ. Али када ни сама не признаје Косово и држи се тог принципа, у том погледу не може другачије ни да делује на Београд, уверен је Миливојевић.