Са чиме Србија иде у свет

Србија је одиграла све пријатељске сусрете у склопу припрема за Мундобаскет. Орлови су надиграли Грчку, Порторико, Кину и Бразил, а доживели су пораз једино од Италијана који им никако не леже. Добар моменат да направимо скенер урађеног и у каквој форми репрезентативци које предводи Светислав Пешић дочекују Мундобаскет.

Филип Петрушев: Имао је доскорашњи кошаркаш Црвене звезде добре моменте, имао је и оне лоше. Као да се још тражи, мада је утисак да је после Акрополис купа у Грчкој подигао ниво игре и да све боље схвата своју улогу у тиму. Може он још и боље, има простора за напредак, ипак се ради о играчу који је пружао одличне игре на евролигашком нивоу. И који ће играти у НБА лиги.

Никола Јовић: Без сумње највећи плус и највећ појачање репрезентације Србије. Не само за овај Мундобаскет, већ за наредних 10 година. Савршено се уклопио и покрива позицију четири, могуће је да је Немања Бјелица добио правог наследника. Показао да је да није само седео на клупи у Мајамију, већ да је вредно радио, набацио је масу, мишиће и не плаши се игре. Против Бразила и Италије био ефикасан, погађао тројке. Са њим је Пешић на чистом добитку пред пут у Манилу.

Богдан Богдановић:Може се рећи да је капитен играоу складу са очекивањима. Добио је пред овај шампионат и нову улогу, не само да се очекују тројке од њега и преузимање одговорности, већ мора да се нађе ту и за саиграче у свакој ситуацији. Од 2019. није играо у националном тиму и види се колико му све недостаје. Ако Богдан буде на правом нивоу у Манили – неће бити проблема.

Вања Маринковић: Свестан је и сам Вања да може боље. После једне тројке против Кинеза и сам је вртео главом у стилу „зашто не уђе свака овако“. Као да није довољно сигуран када се диже на шут, а његове игре се искључиво и процењују на основу шута за три поена. Он доста варира, па би било добро да врати сигурност какву је имао у појединим мечевима на Евробаскету прошле године.

Огњен Добрић: Када је Добрић у питању, једна ствар је сигурна – борбаје загарантована. Умео је као против Порторика да покрене цео тим, да буде икс фактор. Додуше, мора се рећи да би Пешић вероватно пожелео мало стабилнији шут код Добрића. Може да помогне игром у одбрани, агресивношћу и погоцима споља. Ово последње, слично као код Маринковића, може да скроји коначну слику.

Душан Ристић: Показао се као срчан и мотивисан играч. Као замена за Николу Милутинова. Код Ристића борба никада није упитна, мада би могао још да поради на игри леђима. За тако високог цента показао је изузетан шут за три поена. Показао се одлично у квалификацијама за Мундобаскет, био је солидан на припремама и вероватно ћемо га гледати и на Мундобаскету.

Марко Гудурић: Потпнуно другачија улога за Гудурића. Има много обавеза, а у ситуацији где је позиција плејмејкера дефицитарна, он је тај ко је успешно покривао „рупу“. Истина, некада мало у нападима играспорије, али често то чини квалитетно, користећи мозак као главни алат. Уме да убаци тројку, зна да прође до обруча. Искусан је, већ и прекаљен, поред Богдановића и Милутинова биће једна од главних карика.

Стефан Јовић: Баш оно што је недостајало. На Акрополис купу није играо, па се видело колико Орловима треба један класичан плејмејкер који зна да стане на лопту, да организује напад, удели од пет до десет асистенција. Све је то дошло у виду Стефана Јовића. Он ће уз помоћ Аврамовића и Гудурића бити задужен за организацију игре нашег тима. Само да га здравље послужи.

Дејан Давидовац: Не може се рећи да је Давидовац изградио неку улогу, прилично је то све недефинисано. Додуше није имао велику улогу, али и када је играо знао је да буде „невидљив“. Орлови могу да добију много више од момка који се вратио у Црвену звезду и који може да игра више позиција.

Бориша Симанић: Можда је најбоља реч која описује његове игре – „успавано“. Момак који поседује сјајне физичке карактеристике често бежи из рекета и ослања се на шут. Када може да закуца то не чини, а може. Није баш блистао.

Алекса Аврамовић: Момак рођен у Чачку је струја којом се напаја цела репрезентација. Јасно је да сви момци играју са 100 одсто када наступају за национални дрес, али Алекса то чини за барем један проценат више од других. Шири заразну енергију, бриљира у одбрани, агресиван је, организује нападе, може да погоди за три поена. Велика разлика за Пешићев тим у односу на Евробаскет. Само нека овако настави.

Никола Милутинов: Први центар репрезентације. Можда и једини играч који на прави начин може да одигралеђимаокренут кошу, јер то није специјалност ни Ристића ни Петрушева. Веома је важан за скок, а као да је додао нову димензију у игри, а то су асистенције. Није лако када годинама делите позицију са Николом Јокићем, али ово је права шанса за Милутинова да буде носилац целог тима и да покаже шта уме и зна.

Алекса Раданов: Недовољно је играо да би био процењен, а утисак је да је само присуство у репрезентацији велика ствар за Раданова на пољу искуства и самопоуздања за будуће акције. Он се на крају и није нашао на коначном списку Карија Пешића за Манилу.

Европско првенство почиње 25. августа, а Србија је у групи са Кином, Порториком и Јужним Суданом.