Шта пише у Декларацији коју су усвојили лидери у Атини

Лидери Западног Балкана и земаља региона које су чланице ЕУ, те председници Украјине и Молдавије усвојили су вечерас у Атини заједничку Декларацију у којој су указали на значај даљег приближавања региона Европској Унији.

Како је Спутњик сазнао, у документу се не спомињу санкције Москви јер одредба „о позиву на увођење санкција Русији“ није усвојена због противљења председника Србије Александра Вучића.

Како стоји у Декларацији Атинског самита, 20 година после Самита у Солуну, дошло је време да се усвоји храбар и амбициозан циљ.

Лидери Западног Балкана, Молдавије, Украјине и Европске уније подвукли су, имајући у виду нову геополитичку реалност - значај даљег приближавања тих региона Унији.

"Чврсто верујемо да је 20 година након Самита у Солуну и у светлу нове геополитичке реалности, дошло време да се усвоји храбар и амбициозан крајњи циљ који ће послужити као водич, инспирација и контекст“, наводи се у Декларацији, коју су парафирали Александар Вучић, Маја Санду, Володимир Зеленски, Јаков Милатовић, Киријакос Мицотакис, Јон-Марсел Чолаку, Аљбин Курти, Борјана Кришто, Димитар Ковачевски, Николај Денков и Андреј Пленковић, у присуству председника Европског савета и председнице Европске комисије.

У документу се наводи да је руска инвазија на Украјину кључни тренутак за Европу, који ствара нови ниво свести о заједничким принципима, јединству и заједничкој будућности унутар ЕУ.

„Ово је критично време за безбедност, мир и стабилност нашег европског континента. Закони и принципи који су тако дуго доприносили стабилном и предвидљивом европском безбедносном поретку су нарушени и поново смо сведоци испољавања погубних ефеката ревизионизма“, додаје се у Декларацији усвојеној на заједничкој вечери на коју је позвао грчки премијер Киријакос Мицотакис.

„Суочени са руском агресијом, изражавамо нашу непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница, заснованих на вредностима демократије и владавине права“, указује се у документу.

У данашњим разговорима у Атини, лидери су, како се наводи, изразили подршку и захвалност за искрене напоре украјинског председника Владимира Зеленског у постављању принципа мира у складу са Повељом УН, у његовој формули мира, а поздравили су и напоре Генералне скупштине УН да промовише свеобухватан, праведан и трајни мир у Украјини.

У Декларацији се истиче да су се лидери сагласили да не може бити некажњивости за ратне и друге злочине, као што су напади на цивиле и уништавање инфраструктуре, већ да сви одговорни морају одговарати.

„Пре 20 година, Солунски самит је признао да Западни Балкан припада Европској унији. Чврсто верујемо да је данас ова изјава актуелнија него икада. Ескалирајући агресорски рат против Украјине открио је хитну потребу за снажном, отпорном и инклузивном ЕУ као каменом темељцем мира и просперитета међу нашим народима у овим изазовним временима“, подвлачи се у Декларацији.

Наглашено је да Западни Балкан, Украјина и Молдавија, географски суседне државама чланицама ЕУ, имају заједничко европско наслеђе, историју и будућност дефинисану заједничким приликама и изазовима, као стратешко улагање у мир, безбедност и стабилност у Европи, и да је важно да ови региони буду прихваћени као пуноправни чланови европске породице.

„Данас смо у Атини разговарали о путу напред, како би ова визија Европе постала стварност. Подвукли смо важност постављања себи циља за завршетак визије ЕУ обогаћене Западним Балканом, Украјином и Молдавијом. Нагласили смо потребу за поновном енергијом и поново фокусираним процесом проширења који је опипљив и кредибилан, без пречица до постављених услова. Изразили смо нашу посвећеност да подржимо Украјину и Молдавију да предузму следеће кораке у процесу приступања чим заврше неопходне реформе“, додаје се у Декларацији.