Последња немачка офанзива: Осам деценија од Курске битке

Два милиона људи, седам хиљада тенкова, четири хиљаде авиона и 50 дана пакла - данас се обележава 80 година од пораза нацистичких трупа у Курској бици, највећој тенковској бици у историји ратовања која је била и прекретница Другог светског рата.

О значају битке за Спутњик су говорили Михаил Мјахков, председник Руског војно-историјског друштва, и Олег Ајрапетов, професор на Московском државном универзитету Ломоносов.

Хитлер је поставио циљ својој војсци да опколе групу совјетских јединица, поразе их и после тога директно нападну у смеру Москве и Кавказа. То јест, желео је да добије реванш за битку код Стаљинграда. После победе, Хитлер је планирао да заврши рат на начин повољан за нацистичку Немачку. Фактички, нацистички режим, који је већ био установљен у Европи, трајао би још дуго.

Берлин заиграо на све или ништа

За широку офанзиву Берлин је ангажовао најбоље генерале Вермахта и најспособније трупе. Укупно је послато више од 900.000 људи, око 10.000 оруђа и минобацача, до 2700 тенкова и јуришног оруђа и неких 2050 авиона. Ту су били најновији тешки тенкови „Тигар“, средњи „Пантери“ и у мањем број самохотке „Фердинанд“. Немци су рачунали да ће новом техником успети да униште совјетске тенкове са великог растојања и уз подршку ловаца „Фоке-Вулф-190А“ и јуришних авиона „Хенкел-190А“.

Битка код Курска – напад формација пете гардијске тенковске армије на територији Прохоровке

© Sputnik / Иван Шагин

/

Уђи у базу фотографија

Немачка команда је ишла на све или ништа, бацивши на курски правац 70 посто тенковских снага, 30 одсто моторизованих и 20 одсто пешадијских дивизија, као и више од 65 одсто борбених авиона који су деловали на совјетско-немачком фронту.

Међутим, совјетска војска, која је разумела намере противника, успела је да се одбрани, пређе у контраофанзиву и порази Немце.

Пропала Хитлерова стратегија

У Курској бици било је уништено 30 немачких дивизија. Самим тим, цела стратегија Хитлера претворила се у прах. Како је касније писао немачки командант Гудеријан, после Курске битке на Источном фронту немачка војска више није имала мира: Источни фронт се померао на Запад, а руска контраофанзива, започета током Курске битке, завршила се у мају 1945. године заузимањем Берлина.

„Ово је последњи пут да је Вермахт могао себи да приушти стратешке офанзиве великих размера на Источном фронту. Немачка пропаганда је стално тврдила да су сви неуспеси на Источном фронту само због временских услова. Немци су говорили да Руси напредују зими, а Немци лети“, објашњава за Спутњик професор Ајрапетов.

После Курска, пораз Немачке и њених савезника постао је сасвим очигледан, поклопио се и са изласком из рата фашистичке Италије. Односно, тада је нацистичка коалиција почела да се распада.

Убијени немачки војник током тенковске битке код Курска 1943.

© Sputnik / Alexander Kapustyanskiy

/

Уђи у базу фотографија

Имају ли у Европи уџбенике историје

На питање да ли је Запад ишта научио из свог искуства у Другом светском рату, Михаил Мјахков истиче да Европа фактички није научила ништа, док је изгубила милионе људи у различитим државама који су били убијени, мучени у логорима, стрељани, вешани.

„Данас, ми видимо последице европског гледања кроз прсте на украјински режим, док га је наоружавала и уговарала да нападне Русију“, каже Мијахков.

На исто питање историчар Олег Ајрапетов одговара да је Европа и те како научила много током Другог светског рата.

„Тренутно воде рат искоришћавајући Украјинце као топовско месо, не мешајући се директно. Они су научили да ако се директно умешају данас, просто речено, биће немогуће избећи озбиљне последице, не само за Европу, већ и за цео свет. Они балансирају између обичног и нуклеарног рата. Задатак Европе није се променио ни током Наполеона, ни Хитлера, ни сада. Како је било, тако је и остало“, сматра Ајрапетов.

Главни циљ Запада и тада и сада је, како каже, крах Русије, јер тада не само да би имали моћ над целим европским континентом, него би имали моћ над већим делом Евро-Азије, којим би они управљали десетинама година.

„Чак и сам Хитлер је рекао да кад су им Англосаксонци, односно Енглеска и Америка постали непријатељи, то је била грешка. Напротив, требало је да их подрже у походу на Русију. Тако, заправо, данас покушавају да преиграју историју и заокруже оно што није завршено 1945. године. Међутим, верујем да им се, као ни тада, а ни данас, планови неће остварити. Они ће се срушити“, верује Мјахков.

На питање има ли сличности између Курске битке и оног што се данас збива у Украјини, Мјахков каже да су током и пре Курске битке испред совјетских положаја створена огромна минска поља која нису дозвољавала непријатељу да се пробије напред чак ни тенковима, хваљеним „Пантерима“ и „Тигровима“. Разнели су их минама, након чега су тенкови представљали лак плен за совјетску артиљерију и авијацију.

„Можемо рећи и да, како тада у Курској бици, тако и данас, наш непријатељ ради огромном снагом. Тада се цела Европа ујединила под нацистичким кукастим крстом и чак су и неутралне земље радиле за Хитлера, као што су Шведска и Швајцарска, које су помагале нацистичким трупама. Док данас заправо НАТО и колективни Запад снабдевају, наоружавају и хране Украјину. Е, па као и тада, 1943. године, тако и данас ништа им не вреди. Моћ тада Црвене армије, а данас моћ руских трупа, меље непријатељску силу“, оценио је Мјахков.