После скоро пола века у Лондону и даље мук: Прича о легендарном Дулету Савићу

Играла се завршница утакмице Црвена звезда – Арсенал када је Душан Савић левом ногом послао лопту у гол Арсенала за тишину на „Хајберију”. Тај гол у Лондону је нешто што поштујете без обзира чији сте навијач, каже редитељка Бранка Бешевић Гајић коју је управо тај гол инспирисао да сними документарни филм „Дуле Савић: а у Лондону – мук“.

Редитељка подсећа да је тог 6. децембра 1978. преко 40.000 људи, који су дошли на лондонски стадион „Хајбери” имало прилику да види неустрашиву Црвену звезду и испрати је заслуженим аплаузом:

„Генерацију која је направила огроман корак ка првом финалу неког европског такмичења предводио је тренер Бранко Станковић, чувени 'амбасадор'. Гол у Лондону је нешто што је на мене оставило најјачи утисак иако навијам за Партизан. Ово је прича о једном великом фудбалеру“.

Од првог сусрета са лоптом до награде за животно дело

Дугометражни документарни филм „Дуле Савић: а у Лондону – мук“ отвориће 24. августа Међународни фестивал спортског филма на Златибору и том приликом ће Дулету Савићу бити уручена награда за животно дело.

Наша саговорница је уверена да ће филм заинтересовати публику у читавој некадашњој Југославији чији је Савић био спортиста и где су сви скандирали његово име.

Филмом је обухваћен период од Дулетовог одрастања и првог сусрета са лоптом као и са великим фудбалским легендама попут Драгана Џајића на Убу па све до данас када је награђен за животно дело од Црвене звезде.

Емир Кустурица: Дуле Савић учинио немогуће могућим што је животни идеал

© Фото : Спутњику уступила Бранка Бешевић Гајић

У филму о Савићу говоре Драган Џајић, Пеца Поповић, Драган Гаги Јовановић, Драган Савић, Вујадин Савић, Бошко Ђуровски, Неђа Милосављевић као и партизановци: Емир Кустурица, Бјековић, Иванчевић, Стојковић, али и многи други из света спорта, културе и уметности.

Вољен у земљи где смо сви били једно

Љубимцу навијача, вољеном фудбалеру многих генерација, Дулету Савићу се на стадиону скаднирало пуно име и презиме, подсећа у филму песник Матија Бећковић.

„Дуле је врхунски спортиста који је постигао велике резултате и дао огроман допринос фудбалу за време старе Југославије, самим тим био је и остао велико име. У целом региону људи поштују Дулетова спортска достигнућа у земљи када смо сви били једно и због тога се овај филм не бави нацијом и вером већ искључиво изванредним професионалним достигнућима Дулета Савића“, каже редитељка Бранка Бешевић Гајић.

Један од саговорника ауторке је и редитељ Емир Кустурица који каже да је Савић учинио немогуће могућим што је животни идеал.

„Дуле је Звездина звезда али је такође и велика звезда бивше Југославије која је на њега била поносна дословно због тога јер је учинио немогуће могућим - дао гол у деведесетом минуту и донео јој победу. То и јесте животни идеал. Мислим да још нико није постигао да у Лондону да гол у деведесетом минуту“, истиче Спутњикова саговорница.

Награда у Будви

„Дуле Савић: а у Лондону - мук“ је проглашен најбољим дугометражним филмом на „Будва спортс енд артс филм фестивалу“.

„Ово је филмска прича о великој Звездиној звезди којој је читава Југославија скандирала: Дуле Савић! Тај поклич ушао је и у филмску уметност, у остварење снимљено почетком новог миленијума. Филм Бранке Бешевић Гајић, прати врхунског мајстора фудбала из битно другачије перспективе, која нам открива Душана Савића, не само као сјајног фудбалера, већ и као обичног човека“, оценио је жири фестивала у Будви.

„Дуле Савић: а у Лондону - мук“ је проглашен најбољим дугометражним филмом на „Будва спортс енд артс филм фестивалу“.

© Фото : Спутњику уступила Бранка Бешевић Гајић

„Пријем код публике је био маестралан уз овације али и скандирање 'Дуле Савић'. Велика ми је част што сам судионик у пионирском подухвату јер је ово први међународни фестивал спортског филма у Црној Гори, који је настао на иницијативу награђиваног црногорског редитеља Милоша Тодоровића. Родио се велики међународни фестивал документарног и играног филма са спортском тематиком и представља први догађај тог типа у Црној Гори и на то сам веома поносна и ову награду, коју посвећујем свом брату Филипу Бешовићу, сматрам најближом срцу“, истиче Бешевић Гајић.

Истрајност и породица до врха

Бранка Бешевић Гајић каже да је најдрагоценије што је од Дулета Савића научила током снимања филма то да је истрајност и непрестан рад на себи веома важан, као и да је подршка породице неопходна:

„Захваљујући подршци супруге Марине Рајевић Савић, Дуле је своје успехе низао растерећен и безбрижан, а то много значи“.