Амерички модел деценијама урушава српско школство – како се ослободити „послушних робова“

Више од две деценије траје убрзано урушавање српског образовног система по америчком моделу идиотизације који школује послушне робове. Решење проблема није у увођењу нових предмета већ у обнови система класичног образовања, сматра др Владимир Димитријевић.

Једна од новина у новој школској години биће нови изборни предмет назван Врлине и вредности као животни компас, слободна наставна активност предвиђена за ученике од петог до осмог разреда.

Врлине и вредности за сваког нормалног човека

„Ученици ће имати прилику да се на један активан начин баве животним вредностима, људским врлинама, затим социјалним вештинама потребним да се живи у складу са вредностима и врлинама. Један тематски блок је посвећен установама које се баве општим добром, помагањем другима, волонтирањем, солидарношћу, као и Црвеним крстом“, каже Елеонора Влаховић из Завода за унапређивање образовања и васпитање.

Вредности о којима ће се причати на часовима су оне које би сваки нормалан човек издвојио а то су породица, здравље, образовање, мир, рад, планета Земља, екологија...

Нови школски поредак – коначно урушавање српског образовног система

Публициста др Владимир Димитријевић, професор српског језика и књижевности у Гимназији у Чачку који управо завршава нову књигу о образовању, још 2005. објавио је књигу „Нови школски поредак: Глобална реформа образовања и коначно решење 'српског питања'“ у којој је најавио коначно урушавање српског образовног система. Било му је јасно да глобалистичке елите у Европи и Америци уништавају класично образовање које ствара широку личност тешко подложну манипулацијама.

У Србији се каскало за тим, али је од реформе Гаше Кнежевића интензивно почело урушавање школског система са „причом о школи-игрици, како су деца фрустрирана што седе у учионици једно другом 'у потиљак', како би све требало да се претвори у забаву и како школа више уопште не треба да буде оптерећење“.

Унија синдиката просветних радника Србије са многим угледним интелектуалцима покушавала је да каже да тако више не може и да се морају сачувати класичне вредности образовања, између осталог и дисциплина, која „није терор него радна атмосфера у школи“.

Бацање прашине у очи: Школа претворена у празну љуштуру

А силе које су стајале иза реформе образовања у Србији и после Гаше Кнежевића увек су имале своје адепте који су корак по корак урушавали школу и претворили је у празну љуштуру у којој више нема ђака понављача, а има много „петичара“, али у којој је очајно и стање знања, али и стање васпитања.

„Према томе, ово што имамо са увођењем тог предмета који се зове Вредности и врлине, то се медицинским речником зове палијатива. Кад се човек налази у терминалној фази пред смрт, онда му дају неке лекове за смирење болова и ако је лекар добар, повремено га теше да ће нешто добро испасти од његовог здравља. То је бацање прашине у очи. А систем образовања мора се из корена вратити својим исконским вредностима, а оне су записане још у античкој Грчкој“.

Још у старом Риму постојала је изрека „не учимо за школу него за живот“, а да би се учило за живот, школа мора бити озбиљна, мора се вратити атмосфера у којој је и ученик и професор једнако уважен и у којој професор није просјак.

Дигитална деменција: Наставници постали џак за ударање

После злочина у ОШ „Владислав Рибникар“ још нисмо довољно сагледали шта нам се десило и колико ће то имати још озбиљније последице „у доба Тик Тока, друштвених мрежа и потпуног урушавања вербалне културе и традиционалног начина преношења знања“. Угрожени смо са свих страна оним што је један немачки психолог још 2012. назвао дигиталном деменцијом, наглашава Димитријевић.

Саговорник Спутњика процењује да ће се школе тек суочавати са психолошким па и психијатријским проблемима ученика, за које просветни радници нису компетентни да их решавају. Све више је деце која упадају у самоубилачке кризе, а наш школски систем нема ни кадра ни могућности да се са тим суочи.

„Тако да су у суштини просветни радници један џак за ударање где се све неурозе друштва и породице лече непрестаним изругивањем, као што смо имали ко зна колико случајева малтретирања професора и проглашавања наставника за неспособне и некомпетентне само ако су мало захтевнији. Сад кад у школи имате дисциплински проблем који се раније крајње једноставно решавао, ви морате да водите, малтене судски процес по Закону о управном поступку. Дакле, било који ђак који због дисциплинских прекршаја може да добије смањену оцену из владања или, ако је направио тежак прекршај да буде избачен из школе, може да доведе адвоката и да се на тај начин сјајно брани.“

Димитријевић подсећа на случај од пре десетак година, кад је у Гимназији у Чачку статут одређивао да ученик који има укор не може из дисциплинских разлога ићи на генерацијску екскурзију, а онда је један отац пред Уставни суд изнео ту одредбу статута. Уставни суд је прогласио да је то неуставно, и онда је „тај његов синчић отишао на екскурзију јер су била угрожена његова уставна права“.

Амерички модел: Идиотизацијом школују послушне робове

Професори су у овом тренутку потпуно незаштићена категорија која би требало да се суочи са великим и захтевним изазовима доба у коме живимо, а ускоро ће бити смо „чувари деце у великим вртићима који ће трајати све до факултета“, сматра Димитријевић.

А као што знамо, и факултетска настава претворена је у средњошколску, по америчком моделу, да би се озбиљност студентског живота што више снизила, јер глобалном капитализму не требају образовани људи, већ послушна робовска маса која ће трошити и радити, и радити и трошити.

Кад је реч о кадровској структури школа, до сада је све било у реду јер смо имали стручно заступљену предметну наставу, међутим, већ у неким плановима пише да ће ускоро професор било ког предмета, моћи да предају било који предмет.

„И тако ћемо добити оне америчке школе које смо гледали у филмовима где се неки гађају или се туку, а професор себи нешто мрмља у браду и не може ништа да уради. Не осуђујем Американце ни америчке школе јер њихова 'елита', односно они који њима владају направили су игранку и места где се људи заглупљују. Писао сам о томе у књизи 'Нови школски поредак' да управо модел американизације, то јест идиотизације и разарања школског система улази у нашу земљу. Значи, ми смо до тада имали стручно заступљени предметни систем, али ми то више нећемо имати из простог разлога што у просвету више нико неће да иде. Просветни радници су слабо плаћени, стално малтретирани и налазе се под надзором огромног броја инстанци, различитих служби које их контролишу, претњом неког квази-стручног усавршавања од кога нема ништа“.

Ресетовање система по моделу Данила Ж. Марковића

Ипак, ресетовање школског система на „предреформско стање“ моло би се урадити за годину дана, сматра Димитријевић.

Унија синдиката просветних радника Србије и најугледнији српски интелектуалци објавили су 14 зборника о томе како се решава питање образовања. Потребна је само политичка воља које нема, „зато што ми живимо у полуколонијалном статусу у коме нам се не дозвољава да сами развијамо своју будућност“.

Данило Ж. Марковић

© Фото : СПС

Да је ресетовање система могуће видели смо кад је одбачено усмерено образовање после Стипе Шувара, у време кад се распадала Југославија и тада је за годину-две обновљен систем повратка класичној гимназији и класичном образовању.

„Иза тога је стајао Данило Ж. Марковић, Милошевићев министар, али он је био довољно паметан да врати систем на почетна подешавања. То је наравно могуће и пожељно, имамо довољно компетентних људи, међутим, не постоји политичка воља“, закључио је Димитријевић.