ЕКСКЛУЗИВНО Председник Боливије за Спутњик: Рачунамо на БРИКС

Председник Боливије Луис Арсе Катакора је у ексклузивном интервјуу за Спутњик Мундо говорио о намери ове јужноамеричке земље да уђе у састав БРИКС-а, о дедоларизацији у трговини и односима са Русијом и Кином.

Овде у Јоханесбургу сте управо одржали састанак са министром иностраних послова Русије Сергејом Лавровом. О којим темама сте разговарали?

- То је био мој други састанак са руским министром иностраних послова Сергејом Лавровом. Питања су увек иста: побољшање односа између Русије и Боливије. Тренутно се ради на реализацији неколико пројеката и дошло је време да се реше неки проблеми који су настали због последњих догађаја. То је била једна тема.

Такође смо замолили, у односу на то да је једна руска компанија већ узела део земљишта са соли у Боливији, да се убрза потписивање уговора, као и реализација радова које је неопходно за производњу литијума у Боливији. То је било кључно питање које сам размотрио са Лавровом, али, наравно, биле су и друге теме које се тичу билатералне сарадње, на пример, ситуација са БРИКС-ом. Русија је рекла да ће подржати наше чланство у БРИКС-у и помоћи да имамо приступ Новој банци за развој БРИКС. И Боливија то жели како би имала могућност да постане његов део и да користи све предности. То су неке теме о којима смо говорили.

Које резултате самита БРИКС бисте издвојили као најважније?

- Најзначајније је то што су се појавиле нове државе које ће ући у ту организацију. Веома смо задовољни што је једна од тих држава Аргентина, што показује да у Латинској Америци постоји интерес за приступање БРИКС-у. Схватамо да је то сигнал за све земље да ће, након што се прођу све процедуре за земље-чланице БРИКС-а, Боливија такође наћи у ову групу. Ово је још једна узбудљива вест која се појавила на овом самиту.

Јасно смо рекли да Боливија има највеће резерве литијума на свету. Волели бисмо да можемо да размењујемо технологије и инвестиције за развој налазишта литијума, кога имамо довољно. Имамо све што је потребно за традиционално рударство, али ретки минерали и метали које Боливија има, можда би било боље ископавати са земљама које су део БРИКС-а, али као алтернатива. Мислим да су трговина, инвестиције, размене и сарадња области чији развој желимо да видимо међу државама БРИКС-а.

Да ли је зато Боливија заинтересована за улазак у БРИКС, као и друге земље?

- Наравно. Ми рачунамо на БРИКС од самог почетка, и мислим, да је наша позиција веома јасна јер се свет дели на два блока од којих је један у паду, а други се развија. И Боливија жели да буде део тих промена.

Прошли смо кроз процес промена у нашој земљи када смо се ослободили неолиберализма и традиције да су десничарски оријентисане владе биле на власти у Боливији. Променили смо приступ самом облику бављења политиком и зато мислимо да је то још једна прилика да се придружимо блоку са којим се поклапамо по неким ставовима.

Финансије су постале важна тема самита, осим теме проширења. Било је речи о формирању заједничке валуте БРИКС и о процесу дедоларизације. Шта мислите о тим иницијативама и којим путем ће кренути Боливија?

- Веома давно смо на неколико регионалних форума изјављивали о томе да Боливија намерава да прекине да користи долар у обрачунима, јер сматрамо да постоје друге валуте које могу да је замене, а можемо да пређемо на обрачуне у нашим локалним валутама.

Боливија је на неколико међународних скупова предложила коришћење кинеске валуте као средства за обрачуне. Боливија тргује углавном са Кином, а њен увоз углавном долази из те земље. У трговини се и даље користи долар. Долар, који се затим претвара у јуан, и јуан, који поново одлази у Кину.

Непотребне радње се предузимају укључивањем долара као средства за плаћање, док бисмо директно могли да извршимо трансакције са Кином, што значи и бољу трговину са том земљом. Између Кине и Боливије одавно постоје пријатељски односи. Мислимо да је то пут којим би почела дедоларизација у међународној трговини. Придружили смо се том предлогу и изнели га на међународним форумима.

Да ли се јуан користи у Боливији?

- Да, постоје банке које врше обрачуне у тој валути, као и приватне финансијске организације.

Ви представљате политичку елиту леве оријентације. У последње време у Латинској Америци видимо раст те идеологије, велики број политичара левице долази на власт. Чиме се објашњава та тенденција и шта ће са њом бити за неколико месеци? Да ли ће се она наставити?

- Надамо се да ће се ситуација тако развијати. Дуго смо на крају реда земаља за које су заинтересоване САД, али су данас многе земље Латинске Америке престале да то буду, као на пример, Боливија. Не желимо да будемо за неке земље најгори. Мислимо да у овој борби за економски и политички суверенитет можемо постићи управо то, ми можемо ојачати наш суверенитет.

У региону постоје земље које воде сопствену суверену борбу у демократским условима, где побеђују левичарске партије и надамо се да ћемо тако наставити. Мислим да је добар сигнал да је политика левичарских партија увек усмерена на добробит најсиромашнијих слојева становништва. Зато се надамо да ће се овај процес наставити.