Албански четврти по заступљености у Швајцарској: Да ли ће постати званични језик

Албански је један од језика који се у Швајцарској највише говори као главни језик после немачког, француског и италијанског, наводи Швајцарска радио-телевизија.

Прошле године је 2,8 одсто људи старијих од 15 година у Швајцарској говорило албански као главни језик, што је 0,3 одсто више него пре деценију, па се поставља питање хоће ли албански, уколико се овај тренд настави, постати пети званични језик у тој земљи, преноси Швајцарска радио-телевизија (СРФ).

Чињеница да је у Швајцарској током ове године емитовано више музике на албанском језику него на немачком дијалекту, забрињава многе у швајцарској заједници, а то што је албански један од језика који се највише говори отвара питање шта то значи за будућност.

Лингвиста на Универзитету у Цириху Стефан Шмид објашњава за СРФ шта се дешава када мигранти унесу језик у неку земљу.

„Класичан модел за ово је сценарио од три генерације. Развијен је на основу имиграције у Сједињене Америчке Државе. У првој генерацији људи говоре само свој матерњи језик. Први италијански имигранти у САД говорили су само италијанским дијалектом. Потом су њихова деца постала двојезична. Коначно, унуци су постали једнојезични Американци који су говорили само енглески. Истакнути пример за то је певачица Мадона. Њени бака и деда су емигрирали из Италије. Готово да она више не говори италијански“, појашњава он.

Међутим, како каже, језик досељеника може нестати много брже.

„Ако су земља порекла и нова земља културолошки и језички сличне. Пример за то је Аргентина. Дошло је до масовне имиграције из Италије. Пошто је шпански веома сличан, Италијани су брзо заборавили свој матерњи језик“, навео је Шмид.

Међутим, он истиче да се понекад језик имиграната може проширити у новој земљи.

У Швајцарској, каже, у којој се говори немачки, италијански је добар пример за то: током економског процвата послератног периода дошло је до великог таласа италијанске имиграције.

„Тако се ширио италијански, посебно на градилиштима и у фабрикама. Многи имигранти који нису били Италијани говорили су италијански. Главни разлог је био однос међу језицима“, рекао је он.

Ипак, лингвиста сматра да је немогуће да албански постане пети званични језик у Швајцарској, односно да немачки језик нестане, а да преовлада језик имиграната.

„Оно што се сигурно никада неће десити је да ће швајцарски немачки нестати и да ће превладати мигрантски језици. Могуће је да ће деца покупити реч или две албанског на игралишту – то се зове неформално усвајање језика. Студије из Швајцарске показују, међутим, да се то ретко дешава у случају Албанаца. Осим тога, деца албанског порекла која данас иду у основну школу углавном припадају трећој генерацији и, како истраживања сазнају, често говоре само немачки“, рекао је Шмид.

У принципу, страни језици, појашњава, у савременим земљама имају тенденцију да живе дуже што има везе са савременим средствима комуникације као што су друштвене мреже и интернет.

„То олакшава останак у контакту са земљом порекла и њеним језиком“, указује лингвиста.

Иначе, у Швајцарској званична су четири језика - немачки, француски, италијански и романш (из групе ретороманских језика).