Запад прави Север КиМ по мери југа – Србе у енклаве

Запад очигледно не занима понашање Албанаца и терор над Србима јужно од Ибра и сматрају да су то само тамо неки инциденти који постоје свугде, док све што се дешава на северу КиМ делује као покушај да Срби и тамо живе као у енклавама, упозорава политиколог Александар Лукић.

Мирослав Лајчак, главни преговарач Европске уније у преговорима Београда и Приштине, најавио је нове разговоре са српским председником Александром Вучићем и премијером привремених косовских институција Аљбином Куртијем, како је рекао, из разлога што је „преокупиран“ Севером КиМ и јер су „тамо проблеми“, док су проблеми Срба јужно од Ибра гурнути по страни.

Од севера желе да направе нову енклаву

Да ли то значи да Запад јужни део Косова и Метохије види као изграђено „мултиетничко слободно Косово"?

Др Александар Лукић, научни сарадник на Институту за политичке студије, напомиње да јужно од Ибра, по енклавама, заправо живи више Срба неко што их је на Северу Косова као и да су инциденти тамо свакодневни и трају годинама.

„Проблем Косова и Метохије је комплексан и дуго година се решава. Сада је акцент на северу Косова, а мени се чини да западна страна која заправо чини власт и доноси одлуке преко својих представника који седе у Приштини, без обзира да ли је то Аљбин Курту тренутно или раније Рамуш Харадинај или неко трећи, жели да Север КиМ интегрише у ту назови косовску државност,“ подсећа Лукић.

На питање зашто се сада не помиње шта се дешава са Србима јужно од Ибра и како они преживљавају и каква је њихов статус тамо, како каже наш саговорник, одговор је тешко дати.

„Не зна се тачан број ни Срба ни Албанаца који живе на том простору и тим подацима се често манипулише. Међутим, оно што је извесно јесте да јужно од Ибра живи можда и више Срба него на самом Северу КиМ у ове четири српске општине, и они су у много тежој ситуацији јер живе у некој врсти гета. Налазе се под сталним терором и албанских власти, и дела екстремних настројених комшија Албанаца. Скоро сви инциденти који су се дешавали у последње време на КИМ су се заправо дешавали Србима који живе јужно од Ибра,“ напомиње Лукић.

Живот Срба јужно од Ибра за Запад нормалан

Почев, како каже, од убистава и физичких напада на Србе, застрашивања, крађа имовине, узурпирање имовине па надаље.

„Када се то помене чини се да Запад то не занима и да сматрају да је то неко решено питање и да су то ето, само тамо неки инциденти који постоје свугде. Ми бисмо морали стално да истичемо да то нису само инциденти већ да је то политика Приштине према Србима. Дакле, принцип а не изузеци, и о томе би стално требало да јавност обавештавамо, да делујемо дипломатски и да колико је год могуће политички делујемо да се тај терор који се над Србима спроводи у јужном делу Косова и Метохије прекине,“ апелује наш саговорник.

Ово што се дешава сада на северу КИМ није ни близу, сматра Лукић, онога што се дешава Србима јужно од Ибра, и сва је прилика да такав живот Приштина прижељкује и Србима на Северу.

„Запад истиче да је такозвана држава Косово, и што се тиче јужног дела, као и свака друга а и сам Курти је често изјављивао да су они најдемократскија „држава“ од свих држава на простору бивше СФРЈ, па чак и на Балкану уопште. То су све парадокси нашег времена, када се жмури на неке чињенице јер је то у нечијем политичком интересу. Дакле, не владају принципи људских прва, рецимо, слободе кретања, које је једно од основних људских права…", упозорава наш саговорник.

Ове године 110 напада на Србе јужно од Ибра

Ти принципи за Србе јужно од Ибра скоро да не важе, истиче Лукић, јер се они малтене крећу под стражом, а деца под пратњом иду у школу.

„Што се тиче Срба на КиМ, посебно јужно од Ибра, нема шта им се није дешавало, а чини ми се да ово што се дешава на северу КиМ јесте покушај да оно што је успостављено стање на југу, треба да се догоди и на северу КиМ,“ закључује Лукић.

Закључно са 18. августом ове године на Косову и Метохији је, према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, забележено 110 етнички мотивисаних напада на Србе од чега је само неколико везано за север Косова, а све остало се дешавало јужно од Ибра.

Ово су само неки од примера, који често звуче невероватно: у општини Исток ухапшен је повратник Жарко Зарић, под оптужбом за наводни ратни злочин у селу Љубожда; током обележавања празника Свети Врачи у селу Крајиште код Липљана, Албанци су провоцирали окупљене Србе пуштајући музику посвећену “УЧК” и показујући им двоглавог орла; Милош Божидаревић (32) из Горње Брњице је повређен када је Албанац улетео аутом у групу окупљених Срба у Грачаници; на путу према Ски центру Брезовица оскрнављена је Бећирова црква коју је подигао Албанац који је прихватио православну веру; Косовска полиција запленила је 1.245 саксија цвећа на путу Косовска Каменица – Гњилане због сумње да су донете из централне Србије.

Породици Јовановић у Витини поломљена је капија на улазу у двориште; Мушкарац албанске националности пуцао је на двојицу српских младића Стефана Стојановића (11) и Милоша Стојановића (21) у Готовуши док су носили бадњак и задао им прострелне ране; Лазара М. (15) претукла су четворица Албанаца у Сувом Долу…

У 2022. години према истом изводу таквих напада је било 150.