Русија ставила вето у Савету безбедности УН на санкције против Малија

Русија у Савету безбедности УН ставила вето на нацрт резолуције Француске и Уједињених Арапских Емирата о продужењу санкција на годину дана против Малија.

Кина је приликом гласања била уздржана, а остале чланице СБ УН су гласале за.

Нацрт резолуције подразумева наставак санкција које су уведене 2017. године на годину дана до 31. августа 2024. године, као што је било и раније. Поред тога, блокирани документ резолуције наводи да се до 30. септембра 2024. године продужи дејство групи стручњака санкционог комитета СБ УН, који прате како се санкције извршавају и одређују које особе треба ставити на списак санкција.

Санкције предвиђају замрзавање имовине и забрану путовања за оне за које експерти сматрају да штете мировном споразуму из 2015. године.

Русија је припремила алтернативни нацрт резолуције у коме се наводи да је СБ УН одлучио да продужи санкције до 31. августа 2024. године и да се распусти група стручњака комитета за санкције. За овај пројекат је гласала Русија, Јапан је био против, остале земље су биле уздржане.

Како је појаснио први заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански санкције против Малија истичу 31. августа.

Амбасадор Русије при УН Василиј Небензја је навео да нацрт резолуције о снакцијама против Малија, на који је Русија ставила вето, не узима у обзир забринутости малијске стране.

Дипломат је истакао да став Русије није узет у обзир, као што није направљен ни корак за остваривање званичног захтева Малија и додао да Русија позива да се подржи њен алтернативни нацрт о продужењу санкција на годину дана, али ове санкције нису претворене у инструмент спољног притиска на унутрашње политичке проблеме Малија.

У августу 2020. године у војној бази у Малију почела је побуна. Побуњеници су објавили хапшење председника Ибрахима Бубакара Кејта и премијера Бусу Сисеа.

Касније је председник саопштио да подноси оставку и да распушта парламент и владу. Војска је позвала на политичку трансформацију у земљи која би довела до избора, саопштили су да затварају границе, уводе полицијски час и формирају Национални комитет за спас народа, на челу са пуковником Асимијем Гоитом. Касније је саопштено да ослобађају председника Кејта који је ухапшен током војног удара.

Након преговора са политичким лидерима и представницима цивилног друштва, у септембру је војска Малија усвојила „главни закон и мапу пута за прелазни период“ у земљи. Стране су се договориле да ће прелазни период трајати 18 месеци и да ће бити формирана привремена влада. Бивши министар одбране Малија Ба Ндау преузео је дужност председника земље у прелазном периоду, а пуковник Асими Гојта је именован за потпредседника.

У мају 2021. године војска је ухапсила Ба Ндауа и привременог премијера Моктара Вана. Обојица су поднели оставке. Уставни суд Малија именовао је Гојту за привременог председника земље.