Петицију за одбрану права Руса у Летонији подржали и српски академици, професори, генерали…

Летонија крши људска и грађанска права Руса који су аутохтони народ на тим просторима још од царске Русије, тврде саговорници Спутњика, потписници међународне петиције која би требало да свету предочи шта се дешава са грађанима руске националности у тој земљи.

Око 6.000 грађана руске националности у Летонији који нису положили тест из летонског језика у септембру ће добити писмо од Министарства унутрашњих послова са директивом да напусте ту земљу, саопштио је летонски шеф Комисије за држављанство, миграције и друштвену кохезију Ингмарс Лидака.

Петиција за одбрану права Руса

Тим поводом покренута је међународна петиција у заштиту Руса у Летонији чију су потписници и угледна имена из наше државе.

Међу њима је и бивши министар спољних послова Живадин Јовановић, оснивач Београдског форума за равноправност, који каже да му је главни мотив за пописивање ове петиције био однос према људима руске националности у овој балтичкој земљи.

„Није никаква тајна да су у дугом периоду Руси у балтичким републикама изложени дискриминацији ускраћивањем и кршењем основних људских и грађанских права. Нико ко се бори за принципе и равноправност свих људи без обзира на националну, верску и расну припадност не може бити миран пред том чињеницом,“ каже Јовановић за Спутњик.

Још је горе, додаје он, што се ово дешава у држави која је проглашена за демократску, и коју би тај епитет требало још више да обавезује да реагује на кршења људких права, у супротном, у питању лицемерје.

„Да се на једној страни тврди како је у питању демократска земља а да са друге стране отворено дискриминишу људе на националној и верској основи. Против сам било какве дискриминације по било којој основи и ја сам за равноправност,“ напомиње Јовановић.

Груба дискриминација

Како каже, ово је била његова морална и грађанска обавеза да реагује на овакве притиске на руски живаљ у Летонији, с обзиром на принципе за које се залаже.

„Деценијама се указује на грубу дискриминацију руског становништва у балтичким републикама али и на чињеницу да су тамо присутне неофашистичке манифестације, као и уништавање споменика херојима из Другог светског рата. Мени се то чини неприхватљивим а свако ко то ради покушава да виновнике Другог светског рата рехабилитује што мислим да је опасно,“ закључује Јовановић.

Генерал-мајор у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума, професор др Митар Ковач такође је потписник ове петиције. Како каже за Спутњик, ово што се дешава у Летонији и другим балтичким државама је вид насилне асимилације, нешто слично што је радила и Украјина са Русима.

„Може се рећи да је ово рецепт угрожавања руског народа у тим државама али то није ни чудно као се види да су те државе, заједно са Пољском, најострашћеније према руском народу и Руској Федерацији. Русофобија се одвија кроз овакве садржаје друштвеног живота и кроз све оно што не би било дозвољено ни једној земљи у Европи а њима је дозвољено: да протерују, уцењују руску националну мањину који тамо живи а која у процентима није безначајна,“ истиче Ковач.

Летонија по угледу на Украјину

Руси су на ти просторима, напомиње наш саговорник, аутохтон народ, који није дошао у миграцијама у скорије време, већ ту живи још од царске Русије и од времена када су све те државе биле део царске Русије а касније и Совјетског Савеза.

„Исто је радила и Украјина када је уводила у централним регионима за службени језик искључиво украјински. И у новије време се и преко медија у том простору малтене забрањује руски језик и насилно се намеће украјински,“ истиче Ковач.

Још један потписник петиције, академик, историчар и бивши амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић каже да се права рускојезичног становништва у балтичким земљама, конкретно у Летонији, крше баш као права СРба приликом распада Југославије

„Већ годинама, посебно док сам био у Москви, пратио сам судбину Руса који су остали ван граница Руске Федерације после распада СССР, а она је по много чему слична судбини Срба после распада Југославије. Могло се пратити скоро свакодневно кршење основних људких права Руса, фактички у свим бившим републикама СССР, а посебно у балтичким земљама“, рекао је Терзић.

Чудно је, како каже, што такозвани „демократски и слободни свет“ који на сва звона звони о људским правима, укључујући разне мањине, никада није дао ниједну изјаву поводом грубог кршења људких и националних права Руса.

„Зато сматрам да Руси треба да имају пуна права као и остали народи. Ми смо данас сведоци отворене дискриминације и својеврсне сегрегације Руса“, упозорио је српски академик.

Међу потписницима ове међународне петиције чији је покретач Савет за људска права из Москве из наше земље су бројне истакнуте личности: чланови САНу Данило Баста, Василије Крестић, као и професори Универзитета у Београду Слободан Антонић, Синиша Атлагић, Ирина Деретић, Зоран Аврамовић...

Иначе, влада Летоније је у августу 2022. године донела одлуку да држављанима Русије продужи привремене боравишне дозволе само у изузетним случајевима, а да им издаје дозволу за стални боравак само уколико положе испит из државног језика на нивоу А2 до септембра 2023. године.

Поред полагања језичког теста, од њих се тражи да се изјасне о политици Москве у међународној арени.

Заменик државног секретара МУП-а Летоније Вилнис Витолинш саопштио је за медије да они који нису положили тест из језика имају три месеца да оду у земљу „у којој имају право боравка“. У Летонији живи око 1,8 милиона људи од којих око 40 одсто говоре руски.