Потрес у западним месарама: Свињетина поскупела за 40 одсто – шта ће бити са српским шницлама

Увозом свињског меса из Европске уније Србија подмирује тек мали део домаћих потреба да би тамошњи раст цена, па макар био и 40 одсто, утицао на поскупљења у нашим трговинама. Поготово што је цена свињетине код нас већ толика да је на граници куповне моћи већег дела становништва, сматра агроекономиста Милан Простран.

У односу на почетак ове године смрзнуто месо које Србија увози из ЕУ, које се користи за прераду и оде у сухомеснате производе, скупље је 37 одсто. Наши кланичари су га увозили зато што је јефтиније, али и због тога што га код нас нема довољно, каже за Спутњик секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Будимовић. Он, међутим, исто тако напомиње да оно што се у Србији произведе представља 90 одсто наших потреба.

Без поремећаја у снабдевању

„За седам месеци увоз је био количински мањи, али је то било у новцу више него у истом периоду прошле године. Увезли смо око 18.000 тона свињског меса у вредности око 60 милиона евра. Притом, треба имати у виду да је прошла година била рекордна у последњих десетак година по увозу“, напомиње наш саговорник.

Он додаје да ће ако је порасла цена месу у ЕУ, а ми га увозимо, онда и производ чија је то сировина бити скупљи. Истиче, међутим, да је упитно колико ће то бити, зависно од тога у којој мери у производу учествује домаће месо, а колико оно из увоза. Неке корекције цена навише би, како каже, требало да буде, али колико то је тешко проценити.

Поготово, додаје Будимовић, због отежаног пословања у претходне четири године - пандемије ковида, украјинске кризе, до актуелне афричке свињске куге која је захватила не само нас, него и Европу и свет. Зато је, сматра он, тешко извући неко правило на основу кога би могла да се изведе нека рачуница и да чврста прогноза.

Србија 90 одсто свињског меса сама обезбеди, па велики раст цена у ЕУ неће посебно утицати на домаће цене

© Sputnik / Алексей Мальгавко

/

Уђи у базу фотографија

Он подсећа да смо од окробра прошле године до марта ове, због познатих околности, имали на снази уредбу о ограничавању цене свињског бута, плећке и кареа. Од како је та уредба укинута свињско месо је, како напомиње, поскупело око 12 одсто.

Добра страна ЕУ цене

„Сматрам да неће бити поремећаја у снабдевању, а када су у питању цене, навикли смо последње четири године овако специфичног пословања да буде одступања. Ипак, у самој производњи свињског меса морамо да имамо на памети да је то захтеван процес са неизвесностима, како ће се тржиште кретати, да ли ће бити болести…“, каже стручњак за сточарство.

Будимовић, ипак, истиче да производња у свињарсвту има много бржи обрт него што је то код това јунади. Лакше може да се покрене цела прича, практично у року од месец и по, два дана.

Простран је, такође, мишљења да ће, као и до сада бити довољно свежег домаћег свињског меса у понуди, али и да виша цена меса смрзнутог увезеног из ЕУ неће утицати на ону у нашим трговинама. Он не види ништа лоше по нас због раста цене меса у ЕУ.

„То може да има и добру страну. Прво да одврати неке наше увознике и да се окрену домаћој производњи. Ми јесмо земља кукуруза као основног извора хране за производњу свињског и живинског меса и било би штета да ми ту производњу кукуруза извозимо у зрну уместо да га прво провлачимо кроз стоку, па кроз месо“, објашњава он за Спутњик.

Неће утицати на нашу

Поготово што је цена кукуруза сада дупло нижа него пре годину дана, додаје он, уверен да ће та цена, када афричка куга буде сузбијена, стимулисати многе наше примарне произвођаче да уђу у тов.

„Не верујем да ће та висока цена у ЕУ много да утиче на цену на нашем тржишту, јер код нас је већ цена меса достигла ниво који се граничи са могућношћу куповне моћи становништва. Ко данас може да плати 900 динара килограм свињског бута или кременадле, онога што се третира као квалитетно. Те најаве да ће сада наше месо због европских цена да поскупи 40 одсто, то је једна велика заблуда“, оцена је Пространа.

Он истиче да је само пет одсто становништва платежно јако богато, а нешто више од 50 одсто је на ниском нивоу куповне моћи и да ту нема простора за неки раст цена.

Због афричке куге еутаназиран је мали проценат свиња у односу на укупан број да би то имало утицаја на снабдевеност тржишта и цену

CC0 / /

Куга без утицаја

На такву ситуацију указује и податак на који указује Будимовић. Свињско месо које се у Србији традиционално највише трошило тај примат је уступило пилећем због његове ниже цене.

Уопште, пад сточарства који се у Србији бележи у последње три деценије и то два одсто годишње, прати и пад потрошње меса, истиче Простран. Тако смо са 65 килограма меса годишње по глави становника спали на 45 килограма, каже он.

По његовом мишљењу, ни актуелна афричка свињска куга неће утицати на снабдевеност тржишта, јер је еутаназирано нешто више од 30.000 свиња. У односу на, како је ових дана речено, укупан број од 2,2 милиона свиња у Србији то је, истиче наш саговорник, јако мали проценат. И то је један од разлога што не треба очекивати раст цена свињског меса.