Ајвар као кавијар — и зимница у Србији само за богате

Ближи се јесен и сезона прављења зимнице, а поврће на зеленој пијаци и даље је папрено скупо, иако произвођачи кажу да од цене најмање иде њима, а да им не користи ни да роба поскупи, јер неће имати ко да је купи. Кад се томе дода најава поскупљења струје питање је ко ће бити у могућности да заметне џакче паприке и крене у авантуру прављења ајвара.

Некада се сматрало да се у тај посао упуштају пре свега они слабије платежне моћи који не могу себи да приуште куповину готове зимнице. Сада је, међутим, питање да ли је и зимница у сопственој режији доступна већини.

Први пут испод милион тона

На питање зашто цене на пијацама не иду на ниже, како то обично бива у јесен, професор на одсеку за повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, др Жарко Илин за Спутњик каже да је укупна овогодишња производња мања од просечне.

„Елементарне непогоде изазване обилним падавинама и бујичним поплавама, као и јаким ветром и градом умањиле су укупне површине, али и укупну производњу за више од шест посто. Први пут ове године ћемо имати мање од милион тона најразноврснијег поврћа“, истиче наш саговорник.

Он додаје да се рачуна са тим да ћемо у баштама, односно окућницама имати 10 до 15 одсто мање разноврсног поврћа.

„У просеку смо имали 400.000 до 420.000 тона поврћа у баштама, а ове године на основу прелиминарних резултата можемо да тврдимо да ће то бити између 360.000 и 380.000 тона. Имаћемо још негде око 240.000 тона разноврсног поврћа у стакленицима и другим типовима заштићеног простора. То значи да ће се значајно смањити количине. Биће, дакле, смањена понуда на домаћем тржишту“, напомиње стручњак за повртарство.

Можда оде у извоз

Уз то, велика је тражња за овим производима од стране Румуније, Бугарске, Северне Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине, па и Хрватске, тако да зависно од тога колико нам буде отишло у извоз, понуда на домаћем тржишту ће додатно бити смањена, истиче Илин. И то је један од разлога због чега цене скачу, напомиње наш саговорник.

Укупан род поврћа је ове године први пут пао испод милион тона због чега му цена на пијацама не пада

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Још један разлог је, како објашњава, веома скуп сав потрошни материјал. Професионални произвођачи због великих трошкова у технолошком процесу производње морају да имају релативно високе цене, што је за грађане Србије превише, каже професор.

Потврда оцене Илина стиже и из газдинства Ђукић из Госпођинаца у Бачкој, које се годинама бави производњом свих у нас најзаступљенијих врста поврћа. Иван Ђукић за Спутњик објашњава да је овогодишња мања производња због временских неприлика довела до мање робе на зеленим пијацама, што је аутоматски значило њихову већу цену.

„Пола Војводине је малтене потукао лед. Ми у Госпођинцима смо прошли без леда, без непогода, али усеви су болесни. Таква је година. Од маја до јуна је падала киша, испрала је храну. Биљке не воле када је тако јако кишовито, а пало је преко 200 литара кише за месец дана, што је малтене једна трећина годишњих падавина“, објашњава овај повртар.

Преполовљен род лука и паприке

Само род лука је, како наводи, преполовљен, па је уместо 80-90 тона колико га је било ранијих година родило само 40 тона. Нема га ни у пољопривредно најразвијенијој Холандији, где је цена за килограм 50 евроценти и док дође у Србију на то треба додати још 10 – 15, па на то да се уграде трговци...

„За сада из Русије стиже лук у Србију који је јефтинији и то још држи неку нормалну цену лука, али је само питање времена докле ће то“, каже наш саговорник. На питање да ли то значи да ће се ове јесени људи углавном одрећи зимнице, он каже да ништа не може да тврди.

„Сигурно је да неће бити као претходних година зато што доста робе фали, посебно паприке. Око 50 посто мање ће је бити него прошле године, а и прошле године је имала јаку цену“, напомиње наш саговорник.

Род црног лука у Војводини је преполовљен па га увозимо из Русије и пошто је јефтинији засад имамо неку "нормалну" цену

CC0 / Pixabay /

„Ни из ЕУ не стиже код нас она количина хране као пре, посебно из Холандије, Пољске, јер су они највећи произвођачи свега тога. Ја сам имао у последње две недеље два позива, један упит из Холандије да одавде шаљем робу за Холандију и други да шаљем робу за Украјину. То ми је показатељ да нешто није у реду јер никада нису звали из Холандије да ми њима шаљемо робу“, истиче Ђукић.

Једино што се, како каже, не мења јесте да произвођач у целом ланцу најмање заради. Од њега купи препродавац, трговац који прода робу на зеленој пијаци и три пута подигне цену у односу на производну. Ако продам килограм паприке за 70 динара, она на пијаци заврши на 250, сликовит је наш саговорник.

Град их није убио, можда ће цена

На супротном крају, на југу Србије исти проблем, са незнатном разликом у цени. Милош Стојановић, произвођач паприке из Навалина крај Лесковца, краја који је синоним за то поврће без које се не може замислити зимница, каже да ће када паприка за ајвар изађе на зелену пијацу њена цена сигурно ићи преко 220 динара.

„Род није лош. Ми још нисмо кренули „ајварку“ да беремо. Беремо беле паприке и бабуре за туршију. Време колико толико није било лоше, нисмо имали невреме, ниједан град нас није тепао, проминуо нас је, једино цене. Цене код нас су троструко ниже него на пијацама и у маркетима“, каже овај јужњак.

Све мање спремају зимницу

То што је „ајварка“ лепо родила и што су је сачували од болести не значи да ће бити спремања ајвара као некад у кућној радиности. Сваке године, како примећује, све мање људи спрема зимницу.

„Пензије и плате су доста ниске у односу на оно што за живот треба човеку. Ми из године у годину радимо са минималном зарадом. Производна цена је негде око 70 динара, на кванташу нам дају 100 динара, значи 30 динара по килограму је нека зарада. Било шта да се уради, када цене оду мало горе, поскупи нешто, онда имамо отворене границе за увоз, увезе се, и наша производња стане“, објашњава Стојановић.

И парадајз држи цену

И парадајз држи високу цену, цело лето не пада испод 200 динара за килограм на београдским пијацама. Исплатили се онда правити сок од парадајза?

Произвођач тог поврћа из Крчедина, Милош Капуран, у близини видиковачке пијаце већ више од деценије купцима нуди сировину за прављење сока од парадајза, такозвану чорбу. Пред купцима се на лицу места парадајз пере, меље, односно цеди у сок и потом сипа у амбалажу од пет литара. Кући преостаје само да сок скувате, што је најмање захтевна зимница за прављење.

Литар тог некуваног сока, односно чорбе ове године кошта 120 динара, 20 динара више него прошле. Он сматра да цену нису много подигли с обзиром на скупљи транспорт, да треба платити раднике, и на друге трошкове.

Када се има у виду да је килограм парадајза на пијаци 200 динара, јасно је зашто је и ове године знатно интересовање потрошача за потпуно природни сок као полупроизвод. Већ у рано поподне нестане парадајза за млевење који се допрема свакога дана.

Парадјзу цена не пада испод 200 динара за килограм па не чуди што је све мање заинтересованих за спремање ове зимнице

CC0 / Unsplash/Dennis Klein /

Није само џеп разлог

Капуран каже да су са продајом почели пре 20 дана, да је парадајз споро сазревао због хладнијег времена, али да је јако добро родио. Он, међутим, указује на то да упркос њиховој приступачној цени имају све мање купаца.

„Сваке године опада интересовање за овим производом. Вероватно је такав темпо живота, јурњава, па људи купују готов парадајз сок у продавници, иако је он од пиреа, а не од свежег парадајза. Али због динамике и таквог темпа живота људи су принуђени да тако раде. Они мало старији који знају шта је квалитет и којима то много значи они купују", истиче наш саговорник.

Они су упорни, док млађе госпође то чине све ређе, каже Капуран.

По свему судећи, кисели купус нам се враћа на велику сцену. Само чесмовача, кутија соли и десетак, петнаест главица ће, изгледа, бити најисплативија варијанта која изискује и најмање труда. А на столу најздравија салата. О сарми и подварку и да се не прича.