Амерички амбасадор у БиХ као маргарин - у све се меша

Свет још није видео дипломату какав је амбасадор САД у БиХ Мајкл Марфи. Није нарушио само дипломатске кодексе, већ и кућно васпитање које би требало да имају политичари. Од првог дана свог мандата у Сарајеву, у све се мешао, као што каже реклама за маргарин. А врхунац његове дрскости је да одређује дневни ред и закључке владе ФБиХ.

Овако политички аналитичар Анђелко Козомара коментарише писмо које је амерички амбасадор у БиХ, Мајкл Марфи послао премијеру босанскохерцеговачког ентитета Федерација БиХ Нермину Никшићу и његовим заменицима Војину Мијатовићу и Тонију Краљевићу.

У подужем писму, Марфи је практично издиктирао дневни ред владе ФБиХ, заједно са закључцима које би она требало да усвоји – од финансијских питања, до примене антикорупцијских закона, као и коме треба доделити концесије за изградњу аеродрома на територији ФБиХ.

Да је БиХ држава, давно би Марфију отказала гостопримство

Према Козомариним речима, овакав манир гајили су само колонијални управници у Африци. Влада ФБиХ нема потребе ни да заседа, то је пука формалност, довољно је да Никшић само потпише одлуке које је Марфи прописао.

„Он је од првог дана показивао нарцистичку склоност да стално, било којим поводом буде у медијима, да се услика, да се покаже. Али, сада је, као што рекох, превршио све мере кућног одгоја и дипломатског кодекса. Да је БиХ суверена држава, на шта се бошњачки политичари без аргумената позивају, она би му отказала гостопримство“, наводи Козомара.

Занимљиво је, додаје наш саговорник, да ниједан амерички амбасадор, након истека мандата у Сарајеву, никада више није службовао у иностранству. Тај податак довољно говори о квалитету америчких дипломата који долазе у БиХ, а Марфи има све шансе да и он тако заврши своју дипломатску каријеру – као трећеразредни службеник Стејт департмента.

Додик први разобличио Марфијево штетно понашање

Писмо упућено Никшићу није прво отворено мешање Мајкла Марфија у унутрашња питања БиХ на начин непримерен једном дипломати. Он је то радио још од првог дана када је предао акредитиве члановима Председништва БиХ.

Козомара подсећа само на неке Марфијеве поступке: командовао је како ће се опозиција понашати у Народној скупштини Републике Српске, тражио је од Народне скупштине да са дневног реда скине Закон о неприхватању одлука високог представника, позивао је политичаре и из Српске и из ФБиХ у америчку амбасаду и диктирао им шта ће говорити, мешао се у доношење многих закона, одређује могу ли грађани да се окупљају или не…

Наш саговорник подсећа да је Марфи командовао и куда ће ићи аутопут Београд-Сарајево.

„Да не иде онуда куда су утврдиле стручне екипе, преко Хан Пијеска и Романије, него да иде кроз већински бошњачке градове. Он је човек који хоће да се прикаже да све зна и све уме, што је прво изазвало револт Републике Српске, а мислим да ће сада и у Федерацији коначно видети о коме се ради и шта је његова основна намера“, каже Козомара.

А Марфијева основна намера је да се у БиХ сви понашају како он замисли, не само на нивоу државне политике БиХ, већ и на микро нивоу. Он не жели само да усмерава политику, већ и друштвена кретања, додаје наш саговорник.

Већ су постали пословични сукоби између председника Републике Српске Милорада Додика и Марфија. Додик је, практично од првог дана Марфијевог мандата, упозоравао на опасност од понашања америчког дипломате.

„Можемо да имамо примедбе и да критикујемо поједине поступке Милорада Додика, али он је први политичар у БиХ који је препознао опасност да се Марфи пусти да ради шта хоће и први је указао на његове поступке и, критиковао га и дошао у сукоб са њим“, наводи Козомара.

Марфијево понашање вишеструко штетно

Заправо, Марфи заговара колонијалну управу у БиХ у пуном смислу те речи – он то не говори директно, али његови поступци указују на то да БиХ треба да постане америчка колонија.

„Његово деловање може да буде вишеструко штетно. Ако му се дозволи да утврђује дневни ред неке владе, то значи да ми више нисмо потребни. Да није више потребно ни одржавати изборе, нити да се формирају власти, него да све одлучују Мајкл Марфи и његови сарадници у амбасади“, истиче Козомара.

Својим понашањем Марфи надилази чак и понашање високог представника. Да је Кристијан Шмит на место високог представника устоличен легално, ни он не би могао да одређује дневни ред неке владе. Чак и Педи Ешдаун, који се, као високи представник, највише приближио улози колонијалног управника, није наређивао како ће изгледати дневни ред и закључци седнице неке владе, закључује Козомара.