Опозив Бајдена: Покушај супротстављања републиканца уходаном систему крађе избора

Све и кад би се покренуо поступак импичмента против Џозефа Бајдена, председничке изборе ниједан кандидат републиканаца не може добити због уходаног система крађе гласова Демократске странке, сматра др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.

Већина чланова Представничког дома америчког Конгреса спремна је да подржи иницијативу за покретање истраге о поступку опозива америчког председника Џозефа Бајдена, изјавила је конгресменка Марџори Тејлор Грин.

„Сада сам уверена да имамо довољно гласова у Дому када се вратимо у септембру да коначно отворимо истрагу о опозиву“, навела је она. Да би иницијатива прошла у Представничком дому, потребно је да је подржи више од половине конгресмена.

Опозив Бајдена наспрам демократске „жетве гласова“

Већ је било случајева покретања импичмента од стране законодавних тела САД – против Била Клинтона у последњој години његовог другог председничког мандата и у случају Доналда Трампа пре четири године, каже за Спутњик др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“. У оба случаја реч је заправо о више политичком него о уставно-правном или легалном поступку.

У случају Бајдена, чак и ако би се збили редови републиканаца у довољној мери да на крају у Представничком дому буде изгласан импичмент, он неће имати много ефекта на исход председничких избора. Из простог разлога што је машина Демократске странке до те мере увежбана у механизму крађе избора, да они апсолутно не сумњају да ће и овог пута да понове читав шоу програм који смо видели новембра 2020. године.

„Другим речима, чак и уколико мера импичмента од стране Конгреса буде имала извесног ефекта на известан проценат бирача, у крајњој линији, са становишта стратега Демократске странке, њима је битно да победе у пет држава. У Висконсину, Мичигену, Охају, Пенсилванији и евентуално Флориди. А ако у претходне четири узму примат, Флорида није ни битна. А осим тога, сада са устаљеном институцијом поштанског гласања, имаћемо опет оно што се зове жетва гласова“.

А то значи да ће активисти Демократске странке ићи по сиромашним предграђима настањеним Латиносима и Афроамериканцима, и убирати онолико гласова колико је потребно да се у дотичној јурисдикцији набије већина. У пет поменутих савезних држава, довољно је само да се успостави контрола над кључним урбаним зонама, у Мичигену у Детроиту, у Висконсину у Милвокију, у Охају у Кливленду и у Пенсилванији у Филаделфији, а демократе су тај посао обавиле.

Уходан систем крађе избора – победа републиканца немогућа

Импичмент би могао изазвати узбуђење у неком иоле нормалном политичком систему који је функционалан, заснован на владавини закона и има иза себе медијски апарат који објективно прати збивања, сматра Трифковић.

Међутим, у САД имамо судство које је употребљено као политичко оружје против једног кандидата, Доналда Трампа, где медијска машина постоји само као пропагандно-индоктринирајућа помоћ активистима Демократске странке и, што је најважније, постоји већ уходан систем крађе избора од стране демократа на начин који чини практично незамисливим победу ма ког републиканског кандидата на било којим будућим изборима.

„Америка се претворила у једнопартијску државу у којој олигархија лево-либералног крила Демократске странке држи све полуге система у својим рукама –законодавну и судску власт, имају медије, да не говоримо о читавом комплексу продемократски настројених крупних корпорација на западној обали“.

У Америци је све без преседана

Ако би се покренуо импичмент Бајдена и у случају да Трамп буде противкандидат, у изборној години би оба председничка кандидата имала озбиљне проблеме пред законом. Међутим, без обзира што је и у 19. веку два пута био покренут импичмент, у случају данашње Америке не може се више говорити шта је све без преседана, јер апсолутно је све без преседана, сматра Трифковић.

My statement on introducing Articles of Impeachment against President @JoeBiden: pic.twitter.com/1mq7QRBbTX

— Rep. Marjorie Taylor Greene🇺🇸 (@RepMTG) January 21, 2021

„Нисмо никад имали онако безобразно покрадене изборе као што је био случај 2020. године. Био је под сумњом исход избора између Никсона и Кенедија 1960. године, али данас имамо ситуацију где победничка страна која је манипулантски добила те изборе, истовремено криминализује довођење у питање њиховог исхода. Јер, једна од оптужби против Трампа је да је подривао демократски систем, можете мислити, тиме што је доводио у питање изборе, а требало је да зна и вероватно је знао да су они легитимно спроведени. Другим речима, то се заснива на једној малтене психоаналитичкој претпоставци шта је Трамп мислио, шта је знао и чиме је био мотивисан.“

Утицај опозива Бајдена на бираче

Евентуално покретање опозива Бајдена у данашњој дубоко подељеној Америци апсолутно не би утицало на бираче или би утицало у супротном смеру, у смислу да утврди ставове већ дубоко опредељених бирача.

Ма шта учинили тужиоци против Трампа и ма шта учинили републикански законодавци против Бајдена, апсолутно се ништа неће мењати у линијама поделе које су отприлике уједначене, а такође неће утицати на исход избора 2024. које ће добити демократе, не зато што ће победити већ зато што ће манипулисати.

У том смислу, апсолутно је ирелевантно да ли ће кандидат републиканаца бити Трамп, Десантис или неко трећи. Десантис има шансе да постане кандидат републиканаца уколико Трамп буде онемогућен да се кандидује услед судских процеса.

Сорошева стратегија освајања Америке

Али ни Трамп ни Десантис немају шансе у сучељавању са Бајденом који је идеалан кандидат демократа јер се не меша у свој посао и препушта апарату Демократске странке и оперативцима попут Блинкена или Викторије Нуланд да практично воде политику по свом нахођењу.

Тешко је замислити сценарио у коме би могло да се деси да републикански кандидат однесе победу и да то онда не буде оспорено кроз судове који су, наравно, као што смо видели на примеру Трампа, већ дубоко политички опредељене и политички наоружане институције.

„Другим речима, читав судски апарат, поготово федерални дистрикт судови су дубоко у рукама Демократске странке, што само показује до које је мере била оправдана Сорошева стратегија улагања великих пара у именовање локалних тужилаца. То је била дугорочна кампања у складу са оним геслом Антонија Грамшија да не треба правити револуцију већ да треба ићи на дуги марш кроз институције“, закључио је Трифковић.