Три задатка за Србију

Кошаркашка репрезентација Србије ће у утакмици против Литваније у четвртфиналу Светског првенства морати да испуни најмање три задатка како би могла да се нада повољном резултату и пласману међу четири најбоље екипе Мундобаскета.

После пораза од Италије и неуспеха Порторика у дуелу са тим тимом, Србија је већ била спремна за суочавање са Америком, али се на том плану испречила Литванија, савладала је фаворита и „изабрала“ да се у борби за полуфинале састане са Србијом.

Литванци су непоражени на Мундобаскету, остварили су свих пет победа и показали разноврсну игру, која ставља репрезентацију Србије пред озбиљне задатке.

Први је, свакако, зауставити шут за три поена, који Литванце служи у великом проценту на турниру.

Они су тренутно први по успешности на целом такмичењу, имају 46,4 одсто успешности, а Американцима су убацили чак 14 тројки из 25 покушаја.

Да ствар буде још занимљивија, Литванци су на Мундобаскету поправили проценте, с обзиром на то да су током припрема шутирали 33,5 одсто.

Monday thought before Lithuania - Serbia

Lithuania are #1 in the World Cup in 3P% at 46.4%

2nd place is far behind - South Sudan at 40.7%

That's pretty crazy.

But even crazier is the fact that the same Lithuanian team shot 33.5% in 8 friendlies.

How long can this continue? pic.twitter.com/E85ktDphwY

— Augustas Šuliauskas (@augis04) September 4, 2023

Дакле, за решавање овог задатка, неопходно је да Србија учврсти одбрану на такозваном периметру, односно линији шута за три поена – мораће бекови Србије да буду веома опрезни, брзи и прецизни, мораће да се потруде у одбрани 1 на 1 да зауставе директне ривале и да не дозвољавају луксуз „заборављања“ противника у ћошковима, што се неретко дешавало.

Други задатак је – зауставити тандем центара Јонас Валанчујунас – Домантас Монтејунас, који уз Тадаса Седекерскиса и Миндаугаса Кузминскаса, могу да представљају велику претњу за сам обруч Србије.

Центарски тандем је снажан, искусан, са огромном НБА репутацијом, а играчи са крилних позиција не часе часа и нападају обруч како би ухватили офанзивне скокове и поновили нападе.

Србија ће морати да затвори свој обруч, то је умела добро да ради, али је жртвовала линију за три поена и бивала кажњавана у многим ситуацијама – и то је луксуз који себи неће смети да дозволи уколико жели место у полуфиналу.

Биће то веома тежак задатак, практично једини класичан центар у тиму је Никола Милутинов коме ће морати да помогну, у првом реду Филип Петрушев и Дејан Давидовац, али и млади Никола Јовић, свакако и резервни центар Душан Ристић, ако буде било потребе да се троше фаулови.

Трећи задатак се односи на игру Србије у нападу, не сме се дозволити „бунар“ као у утакмици против Италије, системи ће морати да се поштују, кретње да буду правовремене, решења смислена и ефикасна.

Све ће кретати од Стефана Јовића, јединог правог плејмејкера у српском тиму који сјајно диригује игром, али треба очекивати да и други спољни играчи, у првом реду Богдановић и Гудурић, искористе своје врлине и буду инспирисани у креацији напада, уз обавезну агресивност према кошу противника.

Три задатка, три различите приче, три сегмента који морају да буду уливени у један и да раде као сат. Други рецепт не постоји.