Из прве руке за Спутњик – тренер који зна шта је Пешићу на уму открива како Србија може до финала

Милош Исаков Ковачевић, талентовани кошаркашки тренер, био је део стручног штаба селектора Светислава Пешића током квалификација за Мундобаскет, на ком је српски тим стигао до полуфинала. Иако се определио за рад у Војводини и репрезентацији до 15 година, Милош је у контакту са колегама у Манили и за Спутњик открива како ради српска машинерија.

У току првенства, посебно после пораза од Италије у другој фази такмичења, било је различитих критика на рачун селектора и играча, а сада када је дошло до успеха Исаков Ковачевић објашњава за Спутњик како и зашто се то догодило.

Милош је први пут добио шансу да буде сарадник Светислава Пешића у фебруарским прозорима за мечеве против Словачке, учествовао је у припреми утакмица и скаутингу ривала.

После тога радио је и у летњим прозорима за мечеве против Летоније и Белгије, после чега се посветио раду са екипом Србије до 15 година и тренерском послу у Војводини. Физички није са екипом, али је у сталном контакту.

„Константно смо на вези, свакодневно. Искрено, ја се и даље осећам да сам као део свега тога“, каже Исаков Ковачевић за Спутњик.

Истиче Милош да је за учинак Светислава Пешића на клупи било потребно стрпљење.

„Волео бих да кажем да се најзад фокус ставља на праве ствари, на стрпљење. Ми у два велика такмичења имамо поразе од Италијана, који нам, факат, не леже. Бранимо се иначе тако како бранимо. Имамо резултате у томе. Требало је имати стрпљења и самопоуздања да се истрпи неко попут Италије, ко те на једну утакмицу може добити. Никоме није било пријатно што губимо од њих, али је исто тако чињеница да ми на оба првенства изгледамо изузетно доминантно, добијамо убедљиво противнике. Тешко ће бити са Канадом, нисмо фаворити, напротив. Али, Светислав Пешић који је освојио и последње злато за нашу земљу – заиста још једном, уз помоћ играча и стручног штаба, свима показује како се ради тај посао и како се долази до борбе за медаље на овако великом такмичењу“, констатује Милош за Спутњик.

Како је видео саму игру Србије на Мундобаскету?

„У суштини цело првенство показује како то изгледа када се да довољно времена некоме ко зна да ради свој посао. И када се стрпљиво сачека све оно на чему се инсистира, како дефанзивно, тако и офанзивно. Ми заборављамо да смо кроз квалификације последњих година имали преко 40 играча. То је много важно. Сваки пут су играли неки других 12 или 15. Било је потребно време да играчи усвоје неке ствари које немају клубовима“,објашњава Ковачевић.

Србија на овом шампионату не може да рачуна на Николу Јокића, Василија Мицића и још неке битне играче, али...

„Срећа у несрећи тога да не можемо да играмо у најјачем саставу је - лакша расподела улога. Веома је јасно који играчи су кичма и носиоци, а који играчи имају те пратеће улоге које су изузезтно важне. Видело се то и против Литваније кроз улоге Огњена Добрића и Алексе Аврамовића и свих тих играча који су добили шансу да се боре у националном тиму“.

Утакмица Орлова против Литваније требало би да буде звезда водиља за Орлове и селектора Пешића.

„Изузетно сам срећан, што смо изгледали најбоље када је било најважније. И то пре свега дефанзивно. Уколико се не варам, ово је најбоља припрема меча и најбоља дефанзивна утакмица још од меча са Турском у Турској у квалификацијама. То је нешто ка чему је селектор Пешић увек стремио. Дошло је до индивидуалне одговорности“.

Како се Србија брани? То је можда и најважније питање.

„Дефанзивни системи у нашем тиму су јасни. Гледа се да се пик ен рол играч тера на слабију руку током пика. И тиме се ти играчи који се тешко бране један на један, бране тимски. Кроз ту чињеницу да нису у зони комфора. Наравно, дешава се и да играчи немају слабију руку, али се кроз аналитику и припрему меча зна како се брани који играч. Нашој репрезентацији леже екипе које имају високе центре, тешкаше, сидраше, који не шире, који не отварају поп, не отварају другу страну. Значи који воле да заролају ка кошу. Зато нам је Валанчијунас онако легао, а Милутинов одиграо сјајно. Ту је била превага против Литваније“, каже Исаков Ковачевић.

Додаје Милош да је важно да је после Италије Србија одреаговала са две врхунске партије против Доминиканске Републике и Литваније.

„Јасно је да нам не леже екипе попут Италије, јер имају центре попут Мелија и Полонаре који када се спусте на позицију пет отварају "поп" игру, што нам не лежи, а ови јачи у унутрашњој игри, су играчи који нама одговарају. А велики број екипа има управо једног таквог доминантног центра“

Е, сада долази Канада. Како против њих?

„Веома је заниљмиво видети како ћемо против њих. Пешић је веома јасно ставио до знања какав је кључ игре. Канађани постижу више поена из контранапада и од Американаца. Играју изузетно чврсто. Посебно ми је импозантно како су одвалили Французе у трећој четвртини дефанзивном игром. Кључ је да ми притисак Канаде на првом пасу исконтролишемо на тај начин да у нападу долазимо до селекције шутева које желимо. И после тога из доброг распореда, како за офанзивни скок, тако за дефанзивну транзицију, да се вратимо назад и уведемо их у дефанзивну позициону игру. Колико год они нама не леже са смол-бол поставом и ширењем терена, у позиционој игри су доста слабији него ли у првих осам до 10 секунди напада. Овде ће то бити посебно изражено“, закључио је Милош Исаков Ковачевић.

Србија полуфинални меч против Канаде игра у петак од 10 часова и 45 минута.