Председник Бразила: Путин може да дође, нема шансе да буде ухапшен

Бразилски председник Луис Инасио Лула да Силва рекао је да намерава да следеће године лично присуствује самиту БРИКС-а у Русији и да позове руског председника Владимира Путина на следећи самит Г20, који ће бити одржан у Бразилу.

„Он (Путин) ће бити позван, јер ће следеће године самит БРИКС-а бити организован у Русији пре самита Г20 у Бразилу. Ја ћу доћи на самит БРИКС-а у Русији“, рекао је бразилски председник у интервјуу за индијску телевизију „Firstpost“, напомињући да ће, према његовом мишљењу, лидери Индије, Кине, Јужне Африке, Саудијске Арабије и других земаља блока такође доћи у Русију ради учешћа на самиту.

Лула да Силва је додао да би Путин лако могао да дође у Бразил, јер све док је он (Да Силва) председник „нема шансе да (Путин) буде ухапшен“ због налога Међународног кривичног суда.

Уједињене нације – право место за мировне преговоре

Председник Бразила такође је рекао да је Генерална скупштина УН, за разлику од Г20, одговарајуће место за разговор о миру у Украјини.

„Генерална скупштина УН биће одржана од 19. септембра. Тамо може да се разговара о рату. Може да се разговара о миру. Тамо можемо да доведемо (Владимира) Путина и (Владимира) Зеленског за преговарачки сто. Сви су против рата“, рекао је Лула да Силва.

„Г20 је створена као одговор на кризу 2008. да би се разговарало о економским питањима... Тако да не мислимо да је овде у Индији идеално место за разговор о рату“, додао је бразилски председник.

Лула да Силва такође је упоредио сукоб Русије и Украјине са другим сукобима.

„САД су извршиле инвазију на Ирак, а да се ни са ким нису консултовале, Енглеска и Француска су извршиле инвазију на Либију да се ни са ким нису консултовале... Сматрамо да је неопходно поштовати фундаментални принцип Уједињених нација. Бразил је сто одсто против инвазије на територијални интегритет било које друге земље“, нагласио је Лула да Силва.

Претпретресно веће Међународног кривичног суда, чију јурисдикцију Русија не признаје, издало је 17. марта налог за хапшење Путина и руског дечјег омбудсмана Марију Љвову-Белову. Суд терети руску страну, између осталог, за наводну „депортацију“ деце коју су руске власти спасавале од украјинског гранатирања и одвеле из зоне борбених дејстава у безбедна подручја. Како је изјавио портпарол руског лидера Дмитриј Песков, покретање питања МКС о „хапшењу“ руског председника је неприхватљиво, Москва не признаје његову надлежност, а свака његова одлука је ништавна са правног становишта.

Јурисдикцију Међународног кривичног суда не признају земље у којима живи више од половине светске популације. Међу њима су Русија, Азербејџан, Белорусија, Египат, Индија, Индонезија, Иран, Казахстан, Кина, Саудијска Арабија, САД и Турска.

Русија је покренула специјалну војну операцију у Украјини 24. фебруара 2022. године. Руски председник Владимир Путин изјавио је да је циљ операције „заштита људи који су осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. Он је напоменуо да је специјална операција изнуђена мера и да Русији „није остављена никаква шанса да поступи другачије. Створени су безбедносни ризици тако да је било немогуће реаговати другим средствима“.