Ћерка легендарног чилеанског левичара: Антируска кампања подсећа на Пиночеове нападе на комунисте

Стидим се актуелне чилеанске владе, јер не схвата суштину украјинског сукоба и није способна да види да је то рат Сједињених Америчких Држава које очигледно користе Кијев и марионету као што је Зеленски против Русије, изјавила је Вивијан Корвалан, ћерка легендарног чилеанског комунисте Луиса Корвалана у разговору за Спутњик Мондо.

Корвалан је у разговору за Спутњик Мондо говорила о догађајима од пре пола века када се 11. септембра 1973. године у Чилеу догодио војни пуч, као и о животу њене породице у принудном изгнанству у СССР и о тренутним проблемима у међународној политици.

Пре 50 година, на данашњи дан, након државног преврата, социјалистички председник Чилеа Салвадор Аљенде је свргнут, а на власт је дошла хунта на челу са генералом Аугустом Пиночеом, који је у земљи успоставио сурову диктатуру.

Живот под Пиночеовом диктатуром ─ прави пакао

Вивијан је испричала да је њена породица након доласка на власт Пиночеа у њеној земљи, као и многе друге жртве диктатуре, преживела прави пакао.

Вивијанин отац, тадашњи генерални секретар чилеанске Комунистичке партије Луис Корвалан, био је ухапшен и мучен. Исто то се догодио са његовим сином, који је због последица нарушеног здравља услед тога умро у прогонству са свега 28 година.

„Све је било као у свакој другој чилеанској породици, која је била жртва диктатуре: мој отац је у затвору, моја снаја и брат такође, а мене су исто приводили на улици“, присећа се Корвалан.

Између осталог, њој је било забрањено „да се школује или чак појављује“ на било ком универзитету.

Она додаје да им је живот био потпуно уништен на свим пољима.

„У мом случају то подразумева школовање, политички активизам или чак пријатељства. У тим годинама диктатуре, ко би са тобом разговарао? Били смо породица коју су стално пратили. Другим речима, ма ко да нам се приближио, одмах би био сматран комунистом“, истакла је Вивијан.

Зло које је причињено њеној породици било је толико велико да Корвалан признаје да и даље осећа „ужасан бес” и одбија да опрости онима који су умешани у злочине диктатуре.

„Искрено говорећи, када ми причају о опросту и томе да ће ме то исцелити, одговарам да не желим помирење или опрост: желим правду”, нагласила је Корвалан, узнемирена понајвише тиме да је смрт њеног брата остала некажњена и да за њу нису одговарали његови мучитељи.

У Совјетском Савезу била срећна као нигде

Године 1976. након договора совјетских и чилеанских власти, а уз посредништво САД, Луис Корвалан је размењен за совјетског дисидента Владимира Буковског и добио је политички азил у СССР.

Вивијана Корвалан, којој је тада било 21 година, заједно са млађом сестром, такође је дошла у Москву. Она подвлачи да се на први поглед заљубила у земљу која јој је била позната по поклонима које јој је отац доносио из СССР још пре преврата у Чилеу. На пример, научила је да вози „руски бицикл”.

Истичући „величину” и „елеганцију” руске престонице и њених становника, Корвалан је совјетско друштво описала као „фантастично” и „дивно”, као и његова социјална достигнућа, за која је рекла да су још увек недостижна за многе земље.

„Постојало је право на становање, чак иако је то подразумевало комуналне станове. Незамисливо је колико шатора има код нас на улицама, у Чилеу, колико људи живи на улици и зими и лети. У Совјетском Савезу, ма како било, чак иако су кухиња и купатило били заједнички, имало се где спавати и живети. Увек се у Москви могло видети на стотине грађевинских кранова, јер се тамо увек нешто градило”, оценила је она.

Корвалан је такође истакла неоспорно право на бесплатну здравствену заштиту и достигнућа која је Совјетски Савез постигао по том питању.

„Такође не могу да не поменем право на образовање”, казала је Вивијан, која је студирала кореографску режију на Руском институту за позоришну уметност (ГИТИС).

Према њеним речима, у СССР је имала могућност да без проблема на економском плану студира оно што воли, имала је где да живи, имала је приступ здравственој заштити, љубави, колегама и пријатељима, са којима је у контакту и данас.

Она подвлачи да је њен спокојан живот у Совјетском Савезу дијаметрално супротан немиру који је осетила по повратку у Чиле.

„Та забринутост узрокована је мислима да ли ће ти плата бити довољна за плаћање месечне станарине, хране и школе за ћерку. Затим, ноћу се појављује и осећај страха да ће ти провалити у стан како би те опљачкали”, искрена је Вивијан.

Корвалан додаје да ништа од тога никада није осетила у Совјетском Савезу.

„СССР је био место где сам највише била срећна. Недостаје ми не само Совјетски Савез, већ и Русија”, поручила је Корвалан.

САД користе Зеленског као марионету против Русије

Према њеном мишљењу, тренутна русофобична кампања покренута у целом свету је безумна.

У овом контексту она је изразила жаљење због става актуелног председника Чилеа Габријела Борича који је стао на страну Кијева у контексту украјинског сукоба.

„Стидим се актуелне чилеанске владе у којој Комунистичка партија улази у састав владајуће коалиције. Срам ме је, јер не схватају суштину и нису способни да виде да је то рат САД, које очигледно користе Украјину и такву марионету као што је Зеленски против Русије. Не разумем како тога нису свесни”, нагласила је Корвалан, додавши да чилеански медији очигледно искривљују информације о сукобу.

Према њеним речима, антируска кампања која је покренута на Западу, умногоме подсећа на нападе Пиночеа на комунисте, који, према њеним речима, нису остали у прошлости.

„До данас осећам и тај антикомунизам. Исто је и са русофобијом”, закључила је саговорница Спутњика Мондо.

Истовремено, она је истакла да је спремна да се успротиви таквим нападима и лажима.

„Ћерка сам оца који је био веома храбар и доследан и који нас је научио да се не бојимо да говоримо истину”, закључила је Корвалан.

Аугусто Пиноче био је генерал и председник Чилеа. Предводио је војну хунту која је извршила државни удар 1973. године, збацила социјалистичког председника Салвадора Аљендеа и увела војну диктатуру. За председника се самопрогласио 1974. и остао је на власти до 1990. године. Под изговором да је Чиле био под великим утицајем комуниста, Пиноче је, уз подршку САД и других јужноамеричких војних влада, спровео низ безбедносних операција у којима је убијено скоро 3.000 осумњичених противника и левичара, а близу 30.000 их је мучено.