Новаков прст у око Западу: „Да нисам из Србије био бих дигнут у небеса“

Новак Ђоковић је после нове велике победе и рекордне 24. Гренд слем титуле добио питање да ли сматра да је највећи спортиста у историји. Шампионски одговор добила је Америка и свет, јер је „мали из Србије“, како је себе у прошлости назвао, поручио да ту дискусију препушта другима, уз допуну да би био дигнут у небеса да није из Србије.

Доминација Новака Ђоковића потврђена је у ноћи између недеље и понедељка у Њујорку, где је у три сета и нешто више од три сата изашао на крај са Русом Данилом Медведевом - 6:3, 7:6, 6:3.

Без већих проблема Србин је дошао до историјске и рекордне 24. Гренд слем титуле, а новинаре на самом терену занимало је да ли себе доживљава као најбољег спортисту свих времена. Ђоковић је одговорио:

„Препуштам то вама и другима да кажу да ли сам или нисам, као и да ли заслужујем да будем део те дискусије. Оно што је чињеница, да нисам из Србије одавно бих био дигнут у небеса у спортском нивоу, поготово у западном свету. Али, добро, то је све део мог животног путовања и ја сам захвалан на томе што долазим из Србије. То ми даје веру и наду и због тога је све ово што постижем још слађе и још више ме испуњава, а ви пишите оно што мислите“, јасно и гласно је поручио Ђоковић из епицентра Западног света после велике и важне победе.

Причао је Ђоковић и о том његовом специфичном путу и како су га ратови кроз које је прошао он и његова земља, учинили јачим. Био је искрен и признао да није могао ни да сања да ће због свега што му се дешавало од почетка каријере, данас бити ту где јесте - на самом врху света!

„Не знам где да почнем, ово ми значи – све. Понављам се, али морам да кажем да живим свој сан из детињства, да се такмичим на највишем нивоу у спорту који је дао мени и мојој породици много. Прошли смо много, два рата деведесетих, моји родитељи су се жртвовали много, волим вас. Подржали су ме да се бавим веома скупим спортом који није био доступан, али заљубио сам се у тенис, иако га нико није играо у мојој породици. Вера мојих родитеља свих ових година, моје жене и деце, мог тима – ово је ваш трофеј колико је и мој, волим вас. Посебно је исписати историју овог спорта, у сваком значењу те речи. Тешко је описати речима. Када сам имао седам-осам година, размишљао сам и желео да освојим Вимблдон и да будем број један. После сам почео да сањам нове снове, али нисам ни мислио да је могуће да ћу бити овде и причати о 24. Гренд слему. Осетио сам да имам шансу за историју последњих година и зашто да је не приграбим кад се указала?“, рекао је Ђоковић.