Симонов хитац: Немамо за чиме да жалимо – момци, свака вам част!

Када неко игра финале Олимпијских игара и Светског првенства у кошарци, и то против Американаца, може се рећи да кошарку познаје до танчина. Управо такав ас је Марко Симоновић, бивши репрезентативац Србије и капитен Црвене звезде који ће за Спутњик током Мундобаскета писати колумне и износити мишљење о репрезентацији Србије, али и осталим екипама.

Мало су се слегли утисци...

Прво ћу о самом финалу, а онда и о целокупном утиску са Мундобаскета.

Немци су заиста одиграли феноменално цео турнир. Једина су непоражена репрезентација. Показали су од првог дана да су заиста добри, да знају шта хоће и како играју. Тренера Херберта познајем јако добро јер сам играо код њега у екипи, био ми је тренер.

Сјајан човек, сјајан тип, ево искористио бих ову прилику да му честитам. Апсолутно заслужено.

Утакмица је била очекивано тврда, али они су све утакмице тако добијали, у другом полувремену преломе противника. Јако је тешко играти против њих. Већ сам писао о томе на самом старту првенства – велики су, имају јако велика тела, атипични су.

Имају мног талента у нападу, а са друге стране у одбрани све преузимају и терају вас да тражите индивидуална решења. Није нимало играти 40 минута тако против њих. Испоставило се то као кобна ствар по нас у трећој четвртини где нисмо могли да нађемо решења, мали број поена смо дали у трећој деоници и то је преломило.

То људи кажу, данас причам са неким људима и кажу „нема Милутинова“. Па, не може, затворили су, велики су, затворе цео рекет, не само њега. Ми смо на почетку то мало отворили са четири тројке, од тога су две биле о таблу. Држали смо неки прикључак. А, онда када стане шут, а рекет затворен, тешко је дати кош.

На све то имали су предност у висини што се скока тиче. Ухватили су нам много скокова у нападу и давали поене из друге или треће шансе.

Против њих смо и морали да играмо тако да их убрзамо, јер смо тешко давали кош из позиције. Морали смо да их нападамо у „леђа“, да кроз лакше поене купимо неке позиције. Из превелике жеље и неискуства су се дешавале неке грешке при крају, мислим да је било пет напада које нису реализовали, имали смо шансу да ухватимо тотални прикључак. За шест минута четврте четвртине дали су нам четири поена. Могли смо да искористимо тај неки моментум.

Сада, шира слика...

Немамо за чиме да жалимо. Ово је феноменалан успех! Други смо на свету!

Можемо да се сетимо како је било када су момци одлазили, чак не ни тад, већ на почетку припрема - када је било ко ће играти, ко неће играти. Оно што сам и говорио, наш став, наше осуде. Нисам љубитељ тога, великих речи и осуда.

Сада се испоставило да су момци направили резултат. Писао сам од почетка да имамо квалитет и драго ми је што јесте тако, резултат је ту. Мислим да момци треба да уживају и заиста им свака част!

Има мало сличности између ове генерације и оне наше. Генерално нас српске играче краси памет и паметна игра, то је наша школа кошарка. То и важи за наше играче у иностранству. Имамо и инат, велику жељу за победу, то је исто препознатљиво, везано за све спортове.

То није само ово лето, то се нама дешава и то није случајно. То је нама својствено.

Ми имамо квалитета да направимо две екипе. Осам великих играча нам је недостајало, можда и неки више. И треба да будемо срећни што имамо толико квалитета, али морамо и да то негујемо, гајимо и чувамо.

Било је задовољство дружити се са вама током Мундобаскета,

спортски поздрав,

Марко Симоновић.