Оригинални рукопис песме „Крвава бајка“ Десанке Максимовић пред посетиоцима Музеја „21. октобар“

Оригинални рукопис песме „Крвава бајка“ Десанке Максимовић, који је велика песникиња у сандуку скривала од нациста, изложен је у Музеју „21. октобар” на поставци „Бајка о песми”, аутора Марка Терзића.

Изложба „Бајка о песми” приређена је поводом обележавања 30 година од смрти Десанке Макасимовић и у част настанка и утицаја њене „Крававе бајке”.

„На изложби јавност у Србији ће уопше први пут, баш у Музеју '21.октобар' премијерно моћи да види оригиналну руком велике песникиње написану 'Крваву бајку' која је песникиња са собом јако дуго носила на јавна читања своје поезије, смештену у оригинални сандук у коме је први запис те песма био пажљиво сакривен од нациста и њихових помагача у току Другог светског рата“, наводи аутор Марко Терзић.

Сведочанство о нацистичком злочину

За Музеј „21. октобар” нема важнијег уметничког дела које је настало на контексту злочина који су нацисти починили над недужним људима октобра 1941. године у Крагујевцу и околини, од „Крваве бајке” Десанке Максимовић.

„Изложбом 'Бајка о песми'настојимо да се достојно одужимо том посебном уметничком делу и његовом немерљивом утицају на јавно перципирање овог злочина, те на сам наратив око кога је наш музеј и изграђен“, истичу из музеја.

Изложба је, како наводе, резултат дугог и узбудљивог истраживања о феномену једне песме, али и позив на размишљање о томе да ли друштвена стварност данас уопште може бити регенерисана утицајем уметности, лепоте, поштења и истине и бити враћена на пут антифашизма и антиратних вредности са кога у нашем времену има све више скретања.

„Бајка о песми” поводом обележавања 30 година од смрти Десанке Макасимовић

© Фото : Спутњику уступио Адлигат

„Значајна уметничка дела снажно светле и ван контекста и времена у коме су настали, али веома мали број уметничких дела је успео да превазиђе своју природу, понајвише услед талента и посебног надахнућа аутора, те је постао сам начин сагледавања, идентификатор и верификатор кроз који се посматра нека друштвено политичка стварност, процес или неки специфичан и посебно важан догађај“, кажу у музеју.

Крвава бајка није писана, она се родила

Како је Десанка Максимовић рекла у једном интервјуу свом пријатељу, песнику Петру Пајићу, „Крваву бајку“ је написала трећи дан после стрељања деце:

„Тада сам била у Београду, али удаљена из школе. Прошла сам једно јутро у Прву женску гимназију, да видим своје ученике. Бануо је пред мене један човек, коса пуна сламе, изгребан, грозан, бануо је па ни да каже 'Помози Бог!', ништа – него 'Све нам ђаке у Крагујевцу побише!'…“.

Та песма је, према њеним речима, настала као оне прве љубавне песме:

„Она збиља није писана, она се родила, јер је имала психичку предспрему, прво рефрен да је то било у земљи сељака. То је као алузија на то - аха, то је било у оној земљи која је разбојничка, која је сељачка, а видите то се догодило у тој земљи… Све је било у мени готово - песма се заиста родила и записана је кад сам дошла до куће. Тако сам полако заобишла четврт у којој сам становала као да носим чашу воде на длану да се не би то што се кристалише разбило. Сакрила сам код куће, хвала Богу, песму где је нико није могао да нађе. Долазили су агенти…“.

На изложби у Музеју „21.октобар” посетиоци могу видети и личне предмете и портрет Десанке Максимовић настао пред само писање ове песме, јавности до сада непознато писмо у којем је песникиња морала да брани саму песму од превише ревносних цензора, документован посебан однос Крагујевца и музеја према Десанки и песникињу као славно лице неког другог времена те одјеке тога у данашњици.

Изложба ће трајати до 12. октобра.