Стручњаци траже забрану соларног геоинжењеринга

Позиви на опрез и међународни надзор у развоју технологија модификовања сунчевог зрачења за решавање проблема глобалног загревања расту, обзиром да расте и забринутост због њихових ризика и последица.

Бивши челници и међународне организације позивају на увођење националних мораторијума на технологије модификације сунчевог зрачења (СРМ) у борби против глобалног загревања.

Организација Climate Overshoot Commission наглашава потребу за међународним надзором и снажним мерама заштите околине у јурисдикцијама у којима се одвијају истраживања и експерименти СРМ-а. Тренутно не постоји оквир глобалног управљања за наведене технологије, а ризици њиховог коришћења остају недовољно схваћени.

„Свесни смо ризика“

Члан наведене Комисије Лоренс Тубиана, архитекта Париског споразума, наглашава неопходност увођења поменутих мораторијума. „Свесни смо ризика - ово није право решење“, поручио је он.

Док напори за смањење емисија гасова стаклене баште престају, соларни геоинжењеринг, који се некада сматрао преризичним, сада се поновно разматра као потенцијална привремена мера, док се смањење емисија и уклањање угљен-диоксида повећава.

Париски споразум о клими, успостављен 2015. године, има за циљ да ограничи пораст температуре Земљине површине на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски ниво. Међутим, Комисија, именована због вероватности прекорачења овог циља, упозорава да би до овог кршења могло доћи током једне деценије, према Међувладином панелу Уједињених нација за климатске промене (ИПЦЦ). ИПЦЦ је претходно изјавио да се емисије морају смањити за 43 одсто до 2030. године, како би остале унутар прага од 1,5 степена Целзијуса, што је циљ који остаје неиспуњен.

Мора се хитно деловати

Бивши челник Светске трговинске организације Паскал Леми, који је председавао Комисијом, наглашава хитност деловања, напомињући да се емисије нису смањиле, већ су се повећале како се приближава крајњи рок, односно 2030. година. Комитет, који се састоји од 13 бивших челника и министара из разних земаља, као и водитеља академских заједница и фондација, фокусиран је на предлагање иновативних стратегија за ублажавање ризика од прекорачења циља Париског споразума.

Док смањење емисија угљен-диоксида и метана остаје главни приоритет, Комисија се усклађује с циљевима ИПЦЦ-а и Међународне агенције за енергију (ИЕА), позивајући на напредак у технологијама за хватање угљен-диоксида из индустрије и производње електричне енергије. Извештај такође наглашава важност директног уклањања угљен-диоксида из атмосфере.

Могуће негативне последице коришћења СРМ-а

Значајни налази комисије фокусирани су на СРМ методе. То укључује осветљавање морских облака честицама соли и постављање свемирских огледала за одбијање сунчеве светлости. Међутим, највише обећава убризгавање аеросола, посебице честица сумпора, у стратосферу ради одбијања сунчеве светлости. Иако овај приступ опонаша природне догађаје, попут ерупције планине Пинатубо 1991, која је привремено охладила Земљу, појављују се и његови потенцијални недостаци.

Студије сугеришу да би вештачко замрачење Сунца могло да поремети кључне монсунске кише у јужној Азији и западној Африци, угрожавајући усеве храњене кишом виталне за преживљавање. Такође може спречити опоравак озонског омотача, нудећи заштиту од штетног ултраљубичастог зрачења. Научници упозоравају да би нагло заустављање сијања честица које блокирају Сунце могло брзо да загреје Земљину површину, што је феномен назван „прекидни шок“.

Уз неколико изузетака, попут мексичке забране експеримената соларног геоинжењеринга, већина светских влада тек треба да успостави прописе који регулишу СРМ, пише Сајенс алерт.