Ниче нови војни савез у Африци – против Француске, тероризма и претње војном интервенцијом

Потписивањем повеље о оснивању Алијансе држава Сахела, Нигер, Буркина Фасо и Мали су формализовали војни савез чији је циљ борба против тероризма и одвраћање од војне интервенције у Нигеру. Овај савез има изразито антифранцуски карактер, сматра др Данило Бабић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

Нигер, Буркина Фасо и Мали потписали су повељу о оснивању Алијансе држава Сахела за стварање архитектуре колективне одбране, написао је привремени председник Малија Асими Гоита на Иксу (раније Твитеру).

Документ ког су потписали лидери Нигера, Буркине Фасо и Малија садржи механизам за „међусобну помоћ у корист нашег становништва“, навео је Гоита. У документу се наводи да се повељи могу придружити и друге земље.

Истовремено, становништво Нигера наставља да протестује против војног присуства Француске и захтева да њене трупе и амбасадор одмах напусте земљу.

Војни савез Малија, Буркине Фасо и Нигера против тероризма

Реч је о формализовању једног неформалног савеза који постоји неких месец или два и то је добар пут за сузбијање разних терористичких и екстремистичких претњи које се дешавају у региону Сахлеа, односно Западне Африке, каже за Спутњик др Данило Бабић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

„Терористичке активности биле су највеће управо у пределу тромеђе између Малија, Буркине Фасо и Нигера, што говори да су терористи веома добро користили непостојање координације између тих држава и експлоатисали тај погранични појас где се није тачно знало шта је чија надлежност. Ово значи успостављање једне колективне безбедносне архитектуре која ће, надамо се, повећати ефикасност у борби против терориста, јер до сада им то није полазило за руком, чак и откад војне власти управљају тим земљама.“

J’ai signé ce jour avec les Chefs d’Etat du Burkina Faso et du Niger la Charte du Liptako-Gourma instituant l’Alliance des États du Sahel (AES) ayant pour objectif d’établir une architecture de défense collective et d’assistance mutuelle au bénéfice de nos populations. pic.twitter.com/IjT43NHrKs

— Colonel Assimi GOITA (@GoitaAssimi) September 16, 2023

Асими Гоита је на власт у Малију дошао након војног пуча у мају 2021. године, када су ухапшени прелазни председник те земље Ба Ндау и премијер Моктар Уане.

Актуелна влада у Буркини Фасо, коју предводи капетан Ибрахим Траоре, дошла је на власт након војног удара у септембру 2022. године, када је срушена претходна војна хунта на чијем челу се налази пуковник Пол-Анри Сандаго Даимба.

Одговор на претњу војном интервенцијом

И у Нигеру је на власти војна хунта, која је срушила дотадашњег председника Мохамеда Базума у пучу крајем јула 2023. године.

После пуча у Нигеру, Економска заједница Западне Африке (ЕКОВАС) претила је војном интервенцијом у тој земљи и сигурно да је формирање Алијансе држава Сахела одговор ЕКОВАС-у на могућу војну интервенцију, за коју Бабић сматра да се неће десити.

„Ми неформално то знамо месец дана. Откад је најављена та војна интервенција врло брзо су и Мали и Буркина Фасо изјавили да ће помоћи Нигеру у случају напада, чак су одређене трупе и техника из Буркине Фасо распоређене у Нигеру. Ово је просто формализација стања на терену али и једна пи-ар активност и просто довођење поступака у реалном времену у неку легитимност и њено покривање законским оквиром“.

Антифранцуски савез

Кад је реч о губљењу позиција Француске, бивше колонијалне силе у Африци, Бабић каже да од свих пучева који су се догодили, пучеви у ове три земље имају најизразитији антифранцуски карактер, па је стварање војног савеза такође порука и Французима да се не мешају.

За сада је Француска изгубила позиције у ове три земље, сматра Бабић.

„Тако то за сада делује, мада је тај стокхолмски синдром између Западне Африке, поготово Малија и Француске, веома јак и нико са сигурношћу не може рећи шта ће бити за десет година. Али сад у овом краткорочном временском интервалу, антифранцуски карактер је веома јак у ове три земље и сигурно у неком краткорочном временском раздобљу не можемо очекивати да ће се променити тај антифранцуски сентимент“, закључио је Бабић.