Посебна врста поноса: Како је Мароко рекао Француској – Не!

Одбијањем хуманитарне помоћи коју је намеравала да пошаље Француска, Мароко је показао посебну врсту поноса која му налаже да настави сукоб са бившим колонизатором који губи позиције не само у Црној Африци, него и у Магребу, сматра Душан Гујаничић из Института за политичке студије.

Председник Француске Емануел Макрон обратио се у уторак мароканској јавности видео поруком, рекавши да је Париз спреман да пружи помоћ у опоравку те земље од разорног земљотреса ако краљ Мухамед шести прихвати понуду Француске.

Мароко одбио помоћ Француске

Иако је Рабат прихватио званичне понуде помоћи из Шпаније, Велике Британије, Катара и Уједињених Арапских Емирата, игнорисао је помоћ свог бившег „колонијалног владара“.

Видно фрустрирани француски председник објавио је видео у којем критикује „контроверзе које не би требало да постоје“ између Рабата и Париза и поновио да је његова влада спремна да пошаље помоћ, наводи „Блумберг“.

„Једина особа овлашћена да се обрати мароканском народу је краљ Мухамед Шести. Да је Макрон желео да поправи ствари или изрази жељу да пружи хуманитарну помоћ Мароку, требало је то да уради званичним дипломатским каналима без помпе“, наводе медији.

Тачке сукоба: Западна Сахара, слобода штампе, шпијунирање Макрона

Одбијање Марока да прими помоћ изгледа у најмању руку необично, будући да у тешким трагедијама државе које имају и лошије односе од Марока и Француске привремено забораве несугласице и помажу једна другој, каже Гујаничић.

Трагедија у Мароку десила се у сред кризе у мароканско-француским односима која траје извесно време, услед које је званични Рабат повукао амбасадора из Париза у јануару ове године, а неколико је разлога за ту одлуку мароканског краља.

„С једне стране, повод је била једна резолуција у Парламентарној скупштини Савета Европе где је Мароко био осуђен за недостатак слободе штампе и прогон новинара, а марокански званичници су сматрали да француска држава прикривено стоји иза те осуде. С друге стране, имали смо шпијунску аферу пре неког времена где се испоставило да су путем израелског система 'Пегазијус' наводно мароканске власти шпијунирале чак и приватни телефон Емануела Макрона“.

Постоји и проблем Западне Сахаре коју Мароко сматра својом територијом, а у том територијалном спору француски став није потпуно на линији Марока иако Француска није пружила потпуну подршку сепаратистима као што је то учинио Алжир.

Више стотина хиљада Мароканаца живи и ради у Француској од којих велики број има и двојно држављанство, међутим постоји проблем у реадмисији мароканских држављана који су избачени са француске територије јер је Марко одбио да прихвати да се врати добар део њих, истиче Гујаничић.

Марокански понос – наставак сукоба са колонизатором

С обзиром да је Мароко бивша француска колонија и арапска земља која има посебну врсту поноса и држања до својих принципа, онда је одбијање хуманитарне помоћи и не тако изненађујућа последица можда и највеће мароканско-француске кризе у последњих неколико деценија.

На питање да ли је Макрон прекршио протокол видео поруком мароканском народу, Гујаничић одговара да је то више питање стила и начина, али да није сигуран да је то главни разлог зашто је Мароко одбио хуманитарну помоћ.

„Мени делује да је Мароко то искористио као добар повод, иако је трагедија, да настави свој билатерални, дипломатски сукоб са Француском, бившом колонијалном силом. Иако за разлику од Алжира у Мароку није било рата за ослобођење кад је Мароко стекао независност од Француске. Тако да сматрам да је ово један ланац у низу слабљења француске позиције на њеним 'историјским' афричким територијама. А те позиције су ослабљене не само у тзв. Црној Африци него и у Магребу. Јер криза постоји, различитог интензитета и са Мароком, и са Алжиром.“

Француска губи позиције и у Магребу

Гујаничић сматра да француска спољна политика под садашњим председником Макроном код кога не види никакву посебну визију, тешко да може довести до некаквог преокрета у односима са Мароком.

Посебно у склопу опште еманципације афричких земаља и уласка других великих сила инвестицијама и утицајем на афричко тло, пре свега Кине и Русије, реч је о наставку слабљења француских позиција, а видеће се докле ће то ићи.

С обзиром да је велики број држава понудио Мароку помоћ, на први поглед делује да одбијање француске помоћи не може да му битније нашкоди.

„Али то је онај први краткорочни утисак. Дугорочно, сигурно ће се наставити мароканско-француско прегањање и то ће бити једна карика у ланцу њихових односа. С обзиром да је Макрон на власти још четири године биће врло занимљиво пратити однос између Француске и Марока. С обзиром на специфичан политички менталитет арапског света који је веома поносан у међудржавним односима и држи до вредности националног поноса, независности и суверености, биће врло занимљиво посматрати даљи развој тих односа“, закључио је Гујаничић.