Руски дипломата критиковао учешће трећих земаља у тужби Кијева против Русије

Приступање више од 30 земаља тужби Украјине против Русије по Конвенцији о геноциду диктирано је тежњом Запада да изврши политички притисак на суд УН и представља отворену злоупотребу, изјавио је за Спутњик специјални амбасадор Министарства спољних послова Русије Генадиј Кузмин, који заступа интересе руске стране на суду.

„Нагли улазак у процес као треће стране западних покровитеља кијевског режима, који нема преседана у судској пракси, диктиран је тежњом Запада да изврши политички притисак на суд. Наравно, њихово коришћење овог процесног права представља отворену злоупотребу“, рекао је Кузмин после заседања суда у понедељак.

Према његовим речима, ове треће стране немају самосталан интерес за тумачење конвенције о геноциду, већ само понављају украјински став у нади да ће суд УН попустити таквом колективном притиску.

Руски дипломата такође је подсетио да су те исте земље НАТО-а, које данас подржавају украјинске тврдње да је војна интервенција ради спречавања геноцида – кршење конвенције, пре 20 година на суду тврдиле управо супротно пред оптужбама за кршење конвенције за њихово бомбардовање Југославије.

„На тај начин, оне не само да показују потпуно непоштовање ауторитета највише судске инстанце УН, већ и стварају изузетно негативан преседан који прети да суд претвори у још једну платформу за политичке обрачуне. У интересу суда је да не подлегне овом притиску и задржи непристрасност“, закључио је Кузмин.

Кузмин је додао да Русија очекује да ће Међународни суд прихватити аргументе руске стране о неприхватљивости тужбе Украјине из фебруара 2022. по Конвенцији о геноциду и да ће је уклонити из разматрања.

Он је нагласио да је најважније то што Украјина не оптужује Русију да је извршила геноцид нити да није испоштовала обавезе за његово спречавање, већ, напротив, изјављује да геноцида није било. Поводом оптужби Кијева о наводној злоупотреби конвенције о геноциду од стране Русије зарад признавања ДНР и ЛНР и спровођења специјалне операције, дипломата је подсетио да конвенција не регулише ова питања.

„Русија је признала ДНР и ЛНР на основу принципа самоопредељења народа, садржаног у члану 1 Повеље УН. А спровођење специјалне војне операције засновано је на праву на индивидуалну и колективну самоодбрану, садржаној у члану 51 Повеље УН“, подсетио је Кузмин.

У Међународном суду УН у Хагу у понедељак је почело припремно рочиште поводом тужбе Украјине против Русије од фебруара 2022. године о кршењу конвенције о геноциду у вези са специјалном војном операцијом у Украјини.