У мозгу клинички мртвих људи примећена необична активност

Када су хирурзи у децембру 2020. године почели да секу грудни кош 80-годишњем Обрију Остину који је доживео срчани удар, он је изненада постао свестан свега што се око њега дешава.

„Рекао сам им да причекају и да ми дају још анестезије. Убрзо сам схватио да нисам у истој димензији као они и да ме не могу чути. Пролетео сам кроз своје груди и лебдио изнад операционог стола. Видео сам како ми лекари ваде срце и оперишу. Затим сам чуо како неко каже – бубрези“, испричао је Остин.

„Оба бубрега су у исто време престала да функционишу. Знао сам да сам готов. Тада сам отишао на следећи ниво. Успео сам се до Бога, иза њега је било светло. Сјај тог светла је био јачи од било чега што сам видео на Земљи, али није био заслепљујући“, додао је он.

„Појавио се прекрасан анђео који ме тешио и који ми је рекао да ће све бити добро и да се морам вратити. Сада знам да су ме послали назад како бих другима испричао што сам доживео“, рекао је Остин који сада има 82 године.

ИБС - Искуство блиске смрти

Остин је доживео феномен познат под називом „искуство блиске смрти“ (ИБС; енгл. near death experiences, NDE). До њега зна доћи током клиничке смрти, односно када особи престане да ради срце и када она више не дише. ИБС није увек повезано са срчаним ударом, може да се ради о можданом удару, саобраћајној несрећи или било којој другој ситуацији у којој пацијент неко време више није, према клиничким стандардима, међу живима.

Још нема пуно информација о томе шта се тачно збива у мозгу током последњих тренутака живота. Стручњаци су тек прошле године први пут детаљно евидентирали мождане таласе умируће особе и забележили скок у једној одређеној врсти мождане активности, гама таласима, заједно с променама на другим фреквенцијама.

У истраживању објављеном у мају ове године научници су такође приметили сличну експлозију краткотрајне гама активности код два од четири пацијента којима су искључени апарати за одржавање живота, пише „Сајенс алерт“.

Мада је научна заједница пре неколико деценија одмахивала руком на таква искуства, наводећи да се вероватно ради о халуцинацијама код малог броја људи, у последње време их доживљава легитимним - у смислу да је прихваћено да их пацијенти уистину доживљавају и да се ради о поприлично раширеној појави.

Наиме, откако је 1960. године откривена кардиопулмонална реанимација, познатија као ЦПР, милиони људи су пријавили доживљаје који би се могли сврстати у категорију ИБС.

„Врућа зона“ потенцијалне свести

Од 2013. године неуролог Џимо Борџигин и његове колеге траже паралеле у умирућем људском мозгу са оним што су пронашли код пацова након индукованог срчаног застоја. Они су закључили да кратки бљескови мождане активности које су видели како се дижу далеко изнад нивоа будног стања животиња могу бити биолошки трептаји искустава блиских смрти о којима су извештавали многи који су преживели срчани застој.

„Ови налази су нас подстакли да истражимо неуронску активност мозга код пацијената на самрти пре и после клиничког престанка дисања“, пишу Борџигин и колеге у свом новом раду.

Тим је прегледао случајеве академског медицинског центра Универзитета у Мичигену, пацијената који су умрли у јединици неуро-интензивне неге од 2014. године.

Код два од четири пацијента у коми које су идентификовали, а који су преминули док су лекари пратили њихово стање након срчаног застоја или крварења у мозгу, електроенцефалографски (ЕЕГ) снимци су открили оштар налет гама таласа у једном делу мозга.

Ово нису биле последице напада, потврдио је специјалиста за епилептичне нападе, што је навело истраживачки тим да верује да су можда случајно налетели на могући маркер свести, осећај свести о нашем окружењу који се уздиже из замршеног нереда можданих ћелија у нашим главама.

Почетни талас гама таласа био је лоциран у делу мозга који се сматра „врућом зоном“ за такозване неуронске корелате свести. Сличан образац активности примећен је код људи који сањају и код пацијената са нападима који пријављују визуелне халуцинације и вантелесна искуства.

Недавни преглед описује како ова „врућа зона“ потенцијалне свести укључује сензорне области мозга, што би могло да објасни зашто су искуства блиске смрти о којима људи причају тако живописна. Такође, сматра се да је комуникација у мозгу преко хемисфере важна за памћење.

Међутим, исти преглед потврђује трајне проблеме у покушајима да се свест „причврсти“, истичући да су се неки потенцијални маркери свести „показали илузорним“.

„Иако изражена активација задње вруће зоне у умирућем мозгу сугерише на повишену свесну обраду код ових пацијената, то се ипак не показује“, примећују истраживачи.

Ниједан од пацијената није преживео да исприча шта је могао да види, осети или доживи на ивици смрти, а чак и тада, повезивање искри мождане активности са субјективним искуством особе оставља доста простора за двосмисленост.

Нису сви убеђени да су вантелесна искуства повезана са неким пролазним „контактом“ са самом смрћу, већ би она могла бити неуролошки одговор на срчани стрес док мозак губи кисеоник.

Само два од четири пацијента су показала „гама пораст“, у скоро 10 година праћења случајева, а ово је било праћено широко распрострањеном хипоксијом (недостатак кисеоника) у мозгу.

Друге студије које су пратиле људе на самрти доживеле су сличну судбину откривајући наизглед значајне промене у можданим таласима само код неких пацијената.

„Ова студија поставља основу за даље истраживање прикривене свести током срчаног застоја, што може послужити као модел система за истраживање механизама људске свести“, закључују истраживачи.

Студија је објављена у ПНАС-у.