Париз у СБ УН позвао Баку да гарантује да неће применити силу у Нагорно Карабаху

Министар иностраних послова Француске Катрин Колона позвала је на седници Савета безбедности Уједињених нација Азербејџан да пружи гаранције о непримењивању силе против Јермена у Нагорно Карабаху.

„Изузетно је важно да се поштује режим прекида ватре. Француска је примила к знању јучерашњу изјаву азербејџанског председника Илхама Алијева да жели да у миру живи са Јерменима Нагорно Карабаха и заштити њихова права“, рекла је Колона.

Према њеним речима, ако Азербејџан заиста хоће да постигне мирно решење на основу преговора, мора „овде и одмах да пружи опипљиве гаранције“.

„Баку мора добровољно да обећа да неће примењивати силу ни претити силом. Мора да обезбеди амнестију снагама које су се сагласиле са престанком ватре. Мора без предуслова и одуговлачења да обнови кретање преко Лачинског коридора“, објаснила је министарка.

Колона је закључила да без тих гаранција решење не може бити достигнуто.

Претходно, шеф европске дипломатије Жозеп Борељ изјавио је да Европска унија сматра да је Азербејџан одговоран за поштовање права и безбедности Јермена у Нагорно Карабаху и саопштила је да ће у случају њиховог угњетавања, против Бакуа бити предузете мере.

Министарство одбране Азербејџана у уторак је саопштило да је Баку покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно Карабаху ради успостављања уставног поретка. Уз посредовање руских миротвораца, власти Нагорно Карабаха су у среду 20. септембра прихватиле предлог о прекиду ватре од 11 сати, саопштиле су власти непризнате републике. Министарство одбране Русије потврдило је да су Азербејџан и Карабах договорили потпуни прекид ватре.

Сукоб у Нагорно Карабаху

Нагорно-Карабах је регион у Закавказју који је дуго времена предмет територијалног спора између Јерменије и Азербејџана. Већину становништва у Нагорно-Карабаху чине Јермени. Регион је 1923. године добио статус аутономне области у саставу Азербејџанске Социјалистичке Совјетске Републике. Године 1988. појавио се покрет за уједињење с Јерменијом, а 2. септембра 1991. године проглашена је независност од Азербејџана и име промењено у Нагорно-Карабахску републику. Од 1992. До 1994. године Азербејџан је покушавао да стави самопроглашену републику под своју контролу. Реч је о правим војним акцијама током којих је погинуло до 30.000 људи. Две стране су 1994. године постигле договор о прекиду ватре, али статус републике није био решен. Крајем септембра 2020. године у Нагорно-Карабаху су обновљене борбе. У ноћи 10. новембра Азербејџан и Јерменија су уз подршку Москве постигли договор да се у потпуности обустави ватра, да снаге остану на положајима које су заузеле и да се изврши размена заробљеника и тела погинулих. У региону, укључујући Лачински коридор, распоредили су се руски мировњаци.

Прошле године Јереван и Баку су уз посредовање Русије, САД и ЕУ почели преговоре о будућем мировном споразуму.

Претходно, крајем маја 2023. године, Пашињан је изјавио да његова земља признаје суверенитет Азербејџана заједно са територијом Карабаха, у укупној површини од 86,6 хиљада квадратних километара. Азербејџански лидер Илхам Алијев изјавио је да Баку и Јереван могу да потпишу мировни споразум у најскорије време, уколико Јереван не промени свој став.

Руски председник Владимир Путин је на седници Источног економског форума изјавио да је јерменско руководство, заправо, признало суверенитет Азербејџана над Нагорно Карабахом. Председник је истакао да то није била одлука Русије, већ одлука јерменских власти. Истовремено, он је саопштио да је у контакту са Пашињаном и да нема проблема у комуникацији.