Баку: Азербејџан повратио суверенитет на целој територији

Азербејџан је током извођења „антитерористичке операције“ у Карабаху у потпуности обновио свој суверенитет, рекао је председник Азербејџана Илхам Алијев у заједничкој изјави за штампу са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, који борави у посети Нахичевану.

„Ако смо пре три године, као резултат другог рата у Карабаху, ставили тачку на окупацију, 23. априла ове године у потпуности смо обновили наш територијални интегритет успостављањем граничног пункта на азербејџанско-јерменској граници у правцу Лачина. Пре пет дана смо у потпуности обезбедили и повратили наш суверенитет. Као резултат антитерористичких мера, спроведених за мање од 24 сата, јерменска војска, илегално смештена на територији Азербејџана, предала се, прихватила наше услове, и тиме је Азербејџан у потпуности обезбедио свој државни суверенитет“, рекао је Алијев.

Са своје стране, турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да је Азербејџан био приморан да спроведе антитерористичку операцију у Карабаху.

"Нажалост, ништа није учињено да се одговори на легитимну забринутост Азербејџана у Карабаху. Из тог разлога је био принуђен да изврши операцију. Овом победом Азербејџана отворила се прилика за пуну нормализацију у региону. И ову прилику, убеђен сам, потребно је анализирати. Очекујемо од Јерменије да одговори на пружену руку мира и да ће предузети поштене кораке“, рекао је он.

Ердоган је истакао да се нада успостављању мира у Карабаху након успешне операције Азербејџана у региону.

Министарство одбране Азербејџана у уторак је саопштило да је Баку покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно Карабаху ради успостављања уставног поретка. Уз посредовање руских миротвораца, власти Нагорно Карабаха су у среду 20. септембра прихватиле предлог о прекиду ватре од 11 сати, саопштиле су власти непризнате републике. Министарство одбране Русије потврдило је да су Азербејџан и Карабах договорили потпуни прекид ватре.

Сукоб у Нагорно Карабаху

Нагорно-Карабах је регион у Закавказју који је дуго времена предмет територијалног спора између Јерменије и Азербејџана. Већину становништва у Нагорно-Карабаху чине Јермени. Регион је 1923. године добио статус аутономне области у саставу Азербејџанске Социјалистичке Совјетске Републике. Године 1988. појавио се покрет за уједињење с Јерменијом, а 2. септембра 1991. године проглашена је независност од Азербејџана и име промењено у Нагорно-Карабахску републику. Од 1992. До 1994. године Азербејџан је покушавао да стави самопроглашену републику под своју контролу. Реч је о правим војним акцијама током којих је погинуло до 30.000 људи. Две стране су 1994. године постигле договор о прекиду ватре, али статус републике није био решен. Крајем септембра 2020. године у Нагорно-Карабаху су обновљене борбе. У ноћи 10. новембра Азербејџан и Јерменија су уз подршку Москве постигли договор да се у потпуности обустави ватра, да снаге остану на положајима које су заузеле и да се изврши размена заробљеника и тела погинулих. У региону, укључујући Лачински коридор, распоредили су се руски мировњаци.

Прошле године Јереван и Баку су уз посредовање Русије, САД и ЕУ почели преговоре о будућем мировном споразуму.

Претходно, крајем маја 2023. године, Пашињан је изјавио да његова земља признаје суверенитет Азербејџана заједно са територијом Карабаха, у укупној површини од 86,6 хиљада квадратних километара. Азербејџански лидер Илхам Алијев изјавио је да Баку и Јереван могу да потпишу мировни споразум у најскорије време, уколико Јереван не промени свој став.

Руски председник Владимир Путин је на седници Источног економског форума изјавио да је јерменско руководство, заправо, признало суверенитет Азербејџана над Нагорно Карабахом. Председник је истакао да то није била одлука Русије, већ одлука јерменских власти. Истовремено, он је саопштио да је у контакту са Пашињаном и да нема проблема у комуникацији.