Ушли смо у „врућу“ енергетску јесен – неизвесно шта нам доноси зима | Енергија Спутњика

Цена нафте на светским берзама се смирује, мањак дизела на тржишту биће, вероватно, мањи проблем после одлуке Русије да ублажи забрану извоза овог горива. У овом замешатељству јуче је вест била да је природни гас на холандској берзи ТТФ поскупео за скоро 10 одсто, на 44,7 евра за мегават-сат.

То је, како извештавају светске агенције, ниво који се ближи петомесечном максимуму.

Исто толико, 10 одсто, поскупеће и гас у Србији од 1. новембра.

Поред многих фактора, углавном геополитичких, на цене „црног злата“ и „плавог енергента“ поприлично утичу одлуке велких централних банака, које, подизањем каматних стопа и другим административним мерама покушавају да ублаже ефекте економске кризе са којом је свет суочен већ годинама.

Мада обичан човек верује да Русија, један од три највећа извозника сирове нафте на планети „плива“ у нафтним дериватима треба рећи да је ова земља привремено забранила извоз дизела како би осигурала снабдевање домаћег тржишта и обуздала цене у време жетве. Кремљ је, иначе, забранио и извоз бензина али то, изгледа, не утиче значајније на еропско тржиште, које је у проблему јер је годинама уназад смањивало у својим рафинеријама (неке су и затворене) производњу дизела.

Кључни фактори за оне који најављују поскупљења и нафте и гаса заправо је приближавање зиме и појачана потражња за дериватима на северној хемисфери. А то каква ће бити зима – блага или ће „показати зубе“ сигурно ће утицати на цене енергената, поготово природног гаса.

Аналитичари, који из разноразних скривених интереса воле да уочи нове године прогнозирају „скок“ цене сирове нафте на више од 100 долара сада се такмиче у навођењу узрока, како кажу, сигурних поскупљења. Занимљиво је да се у тим прогнозама не помиње, на пример, то што је Азербејџан прошле недеље напао неколико градова у региону Нагорно-Карабаха на Кавказу.

А тих дана смо, на пример, читали да је нама суседна Хрватска повећала увоз сирове нафте баш из Азербејџана, да те количине превазилазе њихове потребе и да нафту реекспортују у Мађарску.

Глобални утицаји свих ових чинилаца толико су непредвидљиви да је једино сигурно да ће по питању цена енергената ово бити „врућа јесен“ а да је зима неизвесна.

Не треба, такође, сумњати да ће државе доносити своје интерне или колективне одлуке (ЕУ расписује нови круг заједничке набавке природног гаса, на пример). Код нас у Србији, где је најављено повећање акцизе од 1. октобра за сада је сигурно да ће нафтни деривати поскупети. Мада, држава константно продужава важење уредбе којом одређује максималне цене бензина и дизела, па се, ипак, не треба поскупљења плашити унапред. Јер, и овако је дизел на пумпама у Србији међу најскупљима у региону.

О овој теми са Јелицом Путниковић разговара стручњак за енергетску безбедност, професор доктор Петар Станојевић.

О емисији „Енергија Спутњика“

„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.

Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.