Јужнокорејске санкције Русији ће нанети више штете Сеулу него Москви

Санкције које Јужна Кореја намерава да уведе Русији због сарадње са Северном Корејом много више штете ће нанети Сеулу него Москви, оцењује Павел Данилин, директор руског Центра за политичке анализе. Према његовим речима, Сеул се на такав корак може одлучити под притиском Сједињених Америчких Држава.

Јужну Кореју забрињава сарадња било које земље са Северном Корејом са којом је технички и даље у рату, с обзиром да те две земље за 70 година нису потписале мировни споразум, него само примирје.

„Јужна Кореја је једна од земаља која учествује у санкцијама против Русије, али минимално. Сада најављује да је спремна да уведе нове санкције и то је, свакако, лоше, али лоше је, пре свега, за Јужну Кореју. Тај економски раст који демонстрира Јужна Кореја има своје границе које нису високе. Ако се Јужна Кореја повуче са руског тржишта то неће бити проблем, јер ће ово тржиште одмах попунити Кинези, који ни тренутак неће чекати“, каже Данилин.

Шеф јужнокорејске дипломатије Пак Чин претходно је изјавио да би Јужна Кореја и неке друге земље могле да уведу санкције Русији као одговор на војну сарадњу Москве и Пјонгјанга. Он је, између осталог, рекао да се међународна заједница мора консолидовати и започети обуздавање Русије и Северне Кореје, како „не би пошле опасним путем“.

Пак Чин није навео да ли Сеул располаже информацијама које потврђују сарадњу Русије и Северне Кореје у војној сфери, а није прецизирао ни које би земље могле да се придруже новим санкцијама.

Америка дестабилизује Корејско полуострво

У том контексту је и председник Јужне Кореје Јун Сук Леола на Генералној скупштини УН у Њујорку оштро критиковао сарадњу Москве и Пјонгјанга, наводећи да су могуће испоруке севернокорејског оружја Москви у замену за обезбеђивање руских војних технологија Пјонгјангу. Он то види као „директну провокацију“ и претњу безбедности у региону.

Међутим, претња за тај регион није Русија, него САД које испоручују оружје и пребацују стратешке снаге на југ Корејског полуострва, а појавиле су се и информације о присуству нуклеарног оружја у региону, у Јужној Кореји и Јапану.

Јужна Кореја је запретила санкцијама након што је лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун године посетио Русију. Међутим, план је очигледно био скован и раније, пошто су лидери САД, Јапана и Јужне Кореје још у августу саопштили да су њихове земље спремне да уведу координисане санкције против Русије, да смање зависност од руских енергената и наставе да подржавају Украјину.

Данилин наводи да Сеул није посебно заинтересован за увођење антируских санкција и затезање односа са Москвом, јер им то није у интересу, али да то чини по диктату Запада.

„Они схватају да могу да изгубе много више и због тога не прете превише, али САД врше притисак на њих, тражећи да појачају своје учешће у санкцијама Русији“, каже експерт.

Експерти оцењују да ће се те санкције првенствено односити на технички сектор – аутомобиле, електронику и тако даље.

Лавров ускоро путује у Северну Кореју

Јужнокорејска влада често уводи санкције Северној Кореји, а придружила се и западним санкцијама против Москве након покретања руске специјалне војне операције.

За разлику од севернокорејског лидера који пружа подршку Москви и „верује у победу Русије над империјалистима“, јужнокорејски председник све ближе сарађује са НАТО земљама и обећава Кијеву веће количине војне опреме и хуманитарне помоћи, након прошлогодишњих испорука панцира и шлемова.

Јужна Кореја је савезница САД и девети светски извозник оружја, према процени Стокхолмског института за истраживање мира (СИПРИ). Две земље често одржавају и заједничке војне вежбе.

С друге стране, Северна Кореја има традиционално лоше односе са Јужном Корејом и Сједињеним Државама и соучава се са тешким међународним санкцијама због нуклеарног програма и „непослушности“ према Западу.

Две Кореје су настале на крају Другог светског рата, 1945. године, кад је Корејско полуострво ослобођено од Јапанаца и тад је у северном делу успостављена совјетска окупациона зона, а у јужном делу америчка. Наредних година на северу полуострва успостављена је Демократска Народна Република Кореја, а на југу Јужна Кореја.

Две Кореје су водиле рат од 1950. до 1953. године, један од најкрвавијих после Другог светског рата у коме је око четири милиона људи страдало. На страни Јужне Кореје биле су земље предвођене Сједињеним Државама, док су Северну Кореју помагали Кина и Совјетски Савез.

Москва је све до распада СССР предводила обнову тешко разорене Северне Кореје, а потом су традиционално добри односи настављени, упркос санкцијама Савета безбедности УН.

Москва намерава да настави да развија односе у свим областима са Северном Корејом, са којом има заједничку границу – 17 километара на копну и 22 на мору. У циљу јачања сарадње, руски министар спољних послова Сергеј Лавров требало би у октобру да посети Северну Кореју, а не искључује се да би то могла да буде увертира за Путинову посету тој земљи, с обзиром да је недавно добио позив од Ким Џонг Уна да посети Пјонгпјанг.