Западни медији: Главни играчи Глобалног југа више не следе реторику САД и Европе

Упорна жеља Запада да од ситуације у Украјини направи главни светски проблем не само да није наишла на подршку у земљама Глобалног југа, него је за њих постала доказ двоструких стандарда које следе западне државе, пише колумниста листа „Монд“ Силви Кауфман.

Како наводи, Запад је био сигуран да ће њихов „шок због дешавања у Украјини делити и земље Југа“. Међутим, након неког времена „суочили су се са стварношћу: инсистирање Запада да стави Украјину на чело глобалних драма изазвало је негативну реакцију“.

Кауфман сматра да су многе земље Југа, које не подржавају нужно став Русије, у томе виделе „одличан пример двоструких стандарда западних сила које су толико равнодушне према ратовима који се воде на Југу“.

Сада су се, по речима новинарке, земље Југа јасно истакле, што све више поткопава позицију Запада. Како примећује, то се добро види након три међународна самита која су одржана у августу и септембру: самита БРИКС у Јоханесбургу, самита Г20 у Њу Делхију и Генералне скупштине УН у Њујорку.

Што се тиче БРИКС, уместо да позову западног лидера, председника Француске Емануела Макрона који је желео да учествује на самиту, група је проширила састав тако што је примила још шест земаља Југа, примећује Кауфман.

Следећа епизода је Г20, а организацијом је ове године председавала Индија. По мишљењу једног високог европског дипломате којег цитира Кауфман, самит је био „невиђено жесток“, пошто је Запад „због напретка постигнутог у области климатских промена, морао да пристане на уступак у ситуацији око Украјине у завршном саопштењу, који је према Русији био блажи од документа који је група усвојила након састанка на Балију у 2022. године“. Такође наводи да Европљани нису могли да промовишу своје идеје. Све у свему, по речима новинарке, „Запад није очекивао такав отпор“.

Што се тиче Генералне скупштине УН, амерички председник Џо Бајден био је једини лидер државе – сталне чланице Савета безбедности који је и присуствовао. Истовремено, његов говор није био исти као прошлогодишњи: амерички лидер је ставио акценат на одрживи развој, климу и реформу међународних институција, а на сукоб у Украјини се осврнуо тек у завршном делу.

Војни, политички и дипломатски неуспех

Још један доказ слабљења Запада била је одлука о повлачењу француских трупа из Нигера, пише Кауфман. Тај корак, на који се Париз одлучио две године након одласка војске САД из Авганистана, одражава војно, политичко и дипломатско повлачење Запада из земаља Глобалног југа, констатује новинарка.

То је доказ да су војне интервенције Запада у земљама Југа пропале, оцењује Кауфман.

Новинарка констатује да је ове године постало јасно да главни играчи Југа више не следе реторику САД и Европе, те да се то више не може игнорисати. Кауфман истиче да се њихова визија све више заснива на захтевима за другачијом организацијом света. Како је рекао професор са Универзитета „Џавахарлал Нехру“ у Њу Делхију на којег се новинарка позива, Запад схвата да његови „ексклузивни међународни клубови више не могу да решавају све светске проблеме“.

Кауфман истиче да је неспособност Запада да „наметне своје виђење сукоба у Украјини довела до заобилажења санкција које су уведене Москви, чему су допринеле многе земље“.

Захваљујући томе, руска економија се држи боље него што се очекивало", закључио је Кауфман.

У наставку погледајте ново издање емисије „Мој поглед на Русију“: