Aзијски НАТО – гвоздена завеса која би уништила економију региона

Уколико би био формиран „азијски НАТО“, за шта Северна Кореја оптужује Вашингтон, дошло би до круте блоковске поделе, сличне оној у Европи током Хладног рата. На Азију би била спуштена нова Гвоздена завеса која би погубно утицала на економије азијско-пацифичког региона који је динамо светске привреде.

Оваква будућност можда и није далеко – САД низом савеза са земљама азијско-пацифичког региона покушава да створи „азијски НАТО“, оптужбе су које из севернокорејске престонице Пјонгјанга стижу на рачун Вашингтона.

Њих је пред Уједињеним нацијама изнео севернокорејски амбасадор при светској организацији Ким Сонг. Према његовим речима, „покушаји САД да створе азијску верзију НАТО-а“ доводе до „нове структуре хладног рата у североисточној Азији“.

Опкољавање Кине „мини НАТО-ом“

Још пре почетка руске специјалне операције у Украјини, САД су кренуле у „обуздавање“ кинеског привредног, друштвеног, војног и политичког раста. С обзиром да за то САД немају довољно сопствених снага, администрација америчког председника Џозефа Бајдена обнавља и формира нове савезничке односе у азијско-пацифичком региону, објашњава новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић.

„То је једини пут да проба да опколи Кину, што је и раније радила, војним базама и савезима, који имају и снажну економску компоненту“, истиче он.

За разлику од администрације Доналда Трампа, Бајденова администрација води супротну политику у односу на своје савезнике. И Бајден спроводи политику „Америка на првом месту“, али, како наш саговорник каже, са много више такта, упорности и наговештајима на економске користи за партнере.

„Тако да би, ако не формални војни савез попут НАТО-а, онда нека врста мини НАТО савеза могле да буду формиране у азијско-пацифичком региону. Један такав мање познат пример је канадски предлог с почетка ове године, да Канада, САД, Јужна Кореја и Јапан формирају један чвршћи војно-економски савез, који би био усмерен против Пекинга“, објашњава Коркоделовић.

Други такав савез, који неки већ називају „мини НАТО“ је постао много актуелнији након самита Џозефа Бајдена, јапанског премијера Кишиде и јужнокорејског председника Јуна крајем августа у Кемп Дејвиду. На самиту су усвојене три врсте докумената и, према Коркоделовићевом мишљењу, требало би помно пратити да ли ће та документа о сарадњи на војном и економском плану, као и о координацији активности, размени информација и одржавању годишњих самита, бити преточен у национална законодавства земаља потписница.

Уколико би се то догодило, то би могло да значи формализацију „мини НАТО-а“.

Ко су све могући амерички савезници

Такође, САД настоје да нађу савезнике у оквиру Савеза држава југоисточне Азије (АСЕАН), истиче Коркоделовић, великог блока од десет држава са шесто осамдесет милиона људи, који важи за пети светски економски ентитет.

„Постоје у оквиру АСЕАН-а, који прокламује стриктну неутралност и несврстаност, „слабе карике“. Рецимо, Сингапур је најбогатија и најразвијенија чланица, која има америчке базе и која је декларисано америчка савезница. Затим, ту су Филипини, који су били америчка колонија. Под председништвом Маркоса млађег, Филипини се враћају на стазе изразитог америчког савезништва. Такође, Бајден је недавно, после самита Г20 почетком овог месеца, отишао у Вијетнам, где је склопљен споразум о стратешком партнерству. Тај споразум су западни медији обзнанили на сва звона као сврставање Вијетнама уз САД у надметању са Кином“, каже Коркоделовић.

Ту је још савез САД, Аустралије и Велике Британије – АУКУС, као и „Пет очију“, обавештајни савез те ри земље са Канадом и Новим Зеландом. Свему томе треба додати и Француску, која има своје прекоморске територије у азијско-пацифичком региону и сматра се силом која се „природно“ налази у том региону, додаје он.

Хоће ли Америка извући поуке из 20. века

Иако је сцена за формирање „азијског НАТО-а“, према Коркоделовићевим речима, постављена, питање је хоће ли Вашингтон извући поуке из времена Хладног рата, када формирање оваквих савеза није успело.

Пактови попут СЕАТО-а и ЦЕНТО-а, формирани су педесетих година, да би се распали током седамдесетих. Они никада нису заживели као што је заживео НАТО, јер су чланице имале супротстављене интересе.

Како би се дао одговор на ово питање, потребно је вратити се на августовски самит у Кемп Дејвиду, каже Коркоделовић. На том самиту, Џозеф Бајден је успео да помири интересе јужне Кореје и Јапана. Међутим, помирење између Сеула и Токија је, према Коркоделовићевим речима је условно, јер питање је хоће ли тако остати, ако јужнокорејски председник Јун Сукјул изгуби на изборима.

Друго питање је да ли ће Јужна Кореја и Јапан, у чврстом загрљају Вашингтона успети да очувају веома развијене привредне везе са Пекингом или ће, што се, према Коркоделовићевим речима, осећа у коментарима кинеске штампе, односи бити све компликованији и оштрији.

Да Вашингтон покушава да окупи државе азијско-пацифичког региона у војнополитички савез сличан НАТО-у јасно је од самита Северноатлантске алијансе одржаног у Мадриду августа 2022.

Тада је упућена својеврсна позивница „азијско-пацифичкој четворци“ – Аустралији, Новом Зеланду, Јужној Кореји и Јапану, док су на овогодишњем самиту у Виљнусу лидери Алијансе добар део времена посветили наводној „кинеској претњи“ и сарадњи између Кине и Русије. Према слову саопштења, кинеско-руска сарадња поткопава „међународни поредак заснован на правилима“ и у супротности је са вредностима и интересима земаља окупљених у западни војни савез.