Црна Гора: Петина становништва саставља крај са крајем

У ризику од сиромаштва живи 20,3 одсто становника Црне Горе, односно сваки пети грађанин, док је у сјеверном региону тај проценат 37,6 одсто. У ризику од сиромаштва налази се 28,4 одсто деце, наведено је у истраживању о дохотку и условима живота (ЕУ-СИЛЦ) за 2022. годину којег је објавила Управа за статистику Монстат.

То је дијелимични напредак јер је 2019. године у ризику од сиромаштва било 24,5 одсто грађана.

“Стопа ризика од сиромаштва у 2022. години износила је 20,3%, што показује проценат лица чији је еквивалентни расположиви доходак испод прага ризика од сиромаштва. Ова лица нијесу нужно сиромашна, само имају већи ризик да то буду, јер је њихов еквивалентни расположиви доходак испод прага ризика од сиромаштва”, наведено је у истраживању.

Овај проценат се односи на чланове домаћинства чији су приходи испод прага сиромаштва који је, како је наведено, за једночлано домаћинство годишње износио 2.576 еура (мјесечно 214,67 еура), док је за домаћинство са двије одрасле особе и двоје дјеце млађе од 14 година износио 5.409 еура годишње или 450,75 еура мјесечно.

То значи да петина црногорских домаћинстава има приходе које су нижи од 450 еура, колико износи званична минимална зарада.

Према рачуници Монстата, када би се из дохотка домаћинстава изузели приходи од социјалне помоћи, стопа сиромаштва би износила 26,3 одсто. То показује да социјална давања ђелимично утичу на смањење овог ризика.

Истовремено, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености (АРОПЕ) износила је 34,1 одсто, што је нешто преко трећине становништва. То је проценат особа које се налазе у ризику од сиромаштва, изразито су у материјалној и социјалној ситуацији да морају да се лишавају неких основних потреба и живе у домаћинствима са веома ниским интензитетом рада.

Стопа изразите материјалне и социјалне депривације (лишавања неких од основних животних потреба) износила је 18 одсто и показује проценат особа које живе у домаћинствима која не могу да приуште најмање седам од тринаест основних животних потреба.

У највећем ризику самохрани родитељи

Према типу домаћинства највишу стопу ризика од сиромаштва имале су особе у домаћинствима која чине једна одрасла особа са најмање једним издржаваним дјететом и она је износила 47,9 одсто.

Код домаћинстава која чине двије одрасле особе са троје или више издржаване дјеце ризик од сиромаштва је био 37,6 одсто.

Код просјечних породица са двоје одраслих особа са приходима и двоје издржаване дјеце, у ризику од сиромаштва се налази њих 18,1 одсто.

Према радном статусу, највећи ризик од сиромаштва имају незапослени и то 40,3 одсто. Код пензионера он износи 12 одсто, а код запослених 5,1 одсто.

На сјеверу четири пута више сиромашних него на приморју

У сјеверном региону испод границе ризика сиромаштва налази се 37,6 одсто становника. У централном региону тај проценат износи 14,8 одсто, а у приморском 9,8 одсто.

Ризику од сиромаштва, у 2022. години, је био изложен скоро сваки трећи становник сеоских - руралних подручја (27,3%). Стопа ризика од сиромаштва у градском подручју износила је 16,4 одсто.

Подаци показују да 63,9 одсто становника живи у домаћинствима која не могу приуштити неђељу дана годишњег одмора ван куће, док 13,9 одсто не може приуштити одговарајуће загријавање стана или куће.

“Могућност спајања ‘краја са крајем’, као индикатор субјективног сиромаштва показује да у 2022. години 22,7 одсто грађана живи у домаћинствима која уз много потешкоћа спајају ‘крај са крајем’, док је 0,6 одсто изјавило да веома једноставно спајају ‘крај са крајем’”, наводи Монстат.

Спајање “краја са крајем” се односи на могућност да грађанин од плате до сљедеће плате може редовно плаћати све обавезе.

ЕУ-СИЛЦ истраживање је, на нивоу ЕУ, обавезан извор за праћење статистике дохотка, сиромаштва и социјалне искључености.