Никад виђена сеча глава у Америци – због плаћања рата у Украјини

Сменом председавајућег члана Доњег дела Конгреса направљен је преседан у америчкој историји. Тврдње о његовим тајним договорима с Белом кућом о наставку финансирања рата у Украјини нису потврђене, али су биле довољне да чланови Конгреса изгласају неповерење свом председавајућем.

Против Кевина Мекартија гласали су и чланови његове републиканске партије.

Конгресмен Мет Гец залаже се већ неко време за смену Кевина Мекартија са места председавајућег, који је по тој функцији и трећи човек Америке, и овај пут му је то успело са 216 гласова „за“ и 210 „против“.

У борби за смењивање Мекартија демократама су се прикључили и поједини републиканци, предвођени управо Гецом. Гласање је уследило након што је Мекарти оптужен за „издају“, односно за вођење тајних преговора са Белом кућом око даљег финансирања рата у Украјини новцем америчких пореских обавезника. Група окупљена око конгресмена Геца, често називана радикалном, одбацује сваки компромис са демократама и захтева оштре мере штедње уз обавезни прекид помоћи Украјини у мери и облику у којем је до сада пружана.

Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији сматра да су поделе у конгресу заправо слика односа првенствено републиканаца и демократа у погледу њиховог става према глобализму као идеологији, али и њиховог става према потреби мењања спољнополитичких стратегија Сједињених Америчких Држава.

Републиканци су све више свесни да њихова држава не може више да се понаша као једина суперсила у свету и да диктира и усмерава глобалне процесе, супротстављајући се насталом мултиполарном светском поретку, говори Ковач.

Још се неко пита

Републиканци све више заступају Трампов став и суверенистички покрет, схватајући реалност међународних односа, који ће омогућити Америци да остане један од центара моћи, али никако у оној мери и на онај начин на који је то до сада била, објашњава Ковач. С тим у вези, и када је реч о рату у Украјини, Америка мора изразити спремност да разговара са другим новонасталим глобалним силама и организацијама које не деле исти систем вредности које промовише Запад.

Тај сукоб између демократа и републиканаца јесте у суштини сукоб два концепта – глобализма и суверенизма, а суверенизам данас јесте водећа идеологија у свету, коју подржавају и новонастале организације, пре свега препознате и у БРИКС-у и у Шангајској иницијативи.

Самит БРИКС

© Sputnik / Григорий Сысоев

/

Уђи у базу фотографија

Већи део слободног света артикулишу управо државе БРИКС-а и Шангајске иницијативе, како у погледу природних богатстава, тако и демографских ресурса, истраживања, развоја, науке… сматра Ковач. Тај део света је у развоју и успону, а земље представнице ће бити најјаче у мултиполарном светском поретку. Међутим, оне не искључује сарадњу са земљама Запада, али, наравно, ни не подржавају опстанак глобализма као идеологије која „терорише многе народе и државе и спроводи насиље широм света“.

Преломна година

Што се тиче унутрашњополитичке ситуације у Сједињеним државама, Америку очекују многобројни проблеми. Приближава се година избора, расплета, где ће две идеологије и групације унутар Америке имати свој окршај који ће одредити курс америчке будућности, па самим тим и спољне политике.

Многи аналитичари говоре да кад би постојала слобода медија у Америци, као што, нажалост, не постоји, и када се не би водила кампања против Трампа и трампизма као покрета, идеологија суверенизма би постала значајно већа у Америци која би се тада вратила себи и својим изворним коренима, дакле демократији, а не насиљу дубоке државе, како у Америци, тако и широм света.

Истраживања која спроводи владајући режим у Америци говоре у прилог томе да расположење народа иде у правцу редефинисања политике и стратегија Америке, што значи да се и Америка благо заокреће путем суверенизма, свесна да се насиљем не могу остварити циљеви дубоке државе.

Остаје нејасно да ли ће следеће недеље бити потребне већине за избор новог председника, али и како ће се и да ли ће се од сада америчка помоћ Украјини настављати.