Зашто на плажама више нема стаклених каменчића?

Често, шетајући плажом међу шљунком или у песку, могу се видети шарени, округли комадићи стакла. Иако ови „стаклени каменчићи” због своје разноврсности можда подсећају на неко изгубљено благо, они су заправо смеће које је давно завршило у мору. Али, то је некад било!

Пре него што се појавила пластика за једнократну употребу 1970-их, стакло је многима било омиљени тип материјала за ствари за одлагање. Чак су и становници старог Египта, Грчке и Рима користили стакло за прављење флаша, тањира и чинија. Средином 20. века људи су у неким западним земљама свакодневно добијали млеко у стакленим флашама, као и сокове. Када би попили садржај, флашу би бацили у смеће.

Како су настале заобљене ивице

Пре еколошких покрета шездесетих година прошлог века, депоније у Сједињеним Државама, али и у Европи, често су се налазиле на отвореном, изложене киши и ветру, а стакло је заједно са другим смећем завршавало у рекама, а касније и у мору.

„На путу до океана, флаше би се разбијале о камење или друге препреке на мање комаде који би, ако би завршили близу обале, плима и таласи однели у море. Таласи су изазвали клизање ових фрагмената и котрљање по пешчаном морском дну. Ово је заокружило оштре ивице стакла и дало му мат изглед“, каже климатолог Лори Виден са Универзитета Масачусетс Лоуел у САД.

Од песка до стакла и од стакла до песка

Сво стакло, укључујући и морско, почиње као песак, углавном кварцни који је провидан или беличасте боје. Да би од песка направиле стакло, фабрике га прво пречишћавају физичким и хемијским процесима како би се уклонили сви минерали осим кварца.

Затим отапају преостали кварцни песак, додају мало натријум-карбоната и кречњака да повећају флексибилност и чврстоћу стакла и преобликују га у боце, чиније, прозорска стакла и слично.

Некада смо на плажи проводили сате тражећи стаклене каменчиће

CC0 / rawpixel.com /

Пошто је кварц основа сваког стакла, многе карактеристике овог минерала се могу видети у морском стаклу, као што су провидност и ломљење. Преломи у кварцу су обично посебног типа - конхоидни преломи. Ова врста прелома почиње од једне тачке и полукружно се ломи ка споља, тако да сломљена површина изгледа као унутрашњост шкољке.

Кварц је такође веома отпоран на временске услове, па неће брзо да нестане, иако се лако ломи на мање комаде. Највећи део морског стакла проведе најмање неколико деценија на дну мора, с тим да се на плажама може наћи и оно које је старо стотинама година.

Вештачко морско стакло

Али са експлозијом употребе пластике за једнократну употребу, количина морског стакла на плажама се смањила. Разлог је заправо прилично тужан – у ланцима снабдевања, али и у ђубрету, све је мање стакла, а све више пластике.

С обзиром да се од стаклених каменчића недавно прави накит и да се огрлице и ланци од морског стакла све чешће виде на изложбама широм САД, неки трговци су одлучили да креирају вештачко морско стакло користећи хемикалије и камене „пресе“, пренео је „The Conversation“.

Разлика између правог и вештачког стакла је суптилна, али ипак приметна. Површина вештачког морског стакла је равномерно матирана, док код природног стакла то није случај.