Први пут је фаворит и добио награду: Ко је Јун Фосе – постмодерниста овенчан Нобелом

Напокон – један је од првих коментара на вест да је норвешки писац Јун Фосе управо овенчан Нобеловом наградом за књижевност.

За Александра Шурбатовића, уредника у издавачкој кући „Блум издаваштво“ која је објавила Фосеово најзначајније дело „Меланхолија“, нема места изненађењу, будући да је име овог писца већ деценију на листама најважнијих фаворита за ово престижно светско књижевно признање.

Реч је о једном од најзначајнијих савремених писаца и једном од последњих светских постмодерниста, напомиње Шурбатовић.

„Обично они који су били фаворити нису добијали Нобелову награду и ево први пут се и то предвиђање на неки начин показало као релевантно.“

За књижевника који већ дуги низ година бескомпромисно пише и који има репутацију једног од најнаграђиванијих светских писаца, Нобелова награда је била једно од ретких признања које није освојио.

Жири за доделу овог призања подсећа да је Јун Фосе учинио интернационални продор као драмски писац 1998. године, да је једна од његових најизвођенијих драма „Неко долази“, као и да својим редукованим језиком разоткрива људску анксиозност и двовалентност.

Отуда и закључак жирија да Јун Фосе добија Нобелову награду не само као савремени драмски писац него као иноватор у театру.

„Јун Фосе је пре свега познат као драмски писац, али је иронично то што се његовим најпознатијим делом сматра роман „Меланхолија 1 и 2“ које је он на крају објединио у један роман“, каже Шурбатовић.

Подсетивши да је поред драмске и прозне форме, Јун Фосе познат и као песник, наш саговорник истиче да је ипак драмска форма рукопис по коме се овај норвешки аутор препознаје.

„Он је подједнако добар, ако не и успешнији као песник и као прозни писац. То све упућује да је реч о једном свестраном уметнику који је дотакао све аспекте књижевности, ствараоцу богатог репертоара. Треба нагласити да је Јун Фосе државни уметник Краљевине Норвешке, ту почаст доделио му је лично краљ доделивши му и резиденцију у којој живи и ради, а што говори у прилог томе да је Фосе већ у Норвешкој имао статус највећег живог уметника.“

За разлику од земаља у којима је награђиван и у којима ужива посебан статус, Фосе код нас још нема посебан статус. Његове књиге, уз „Блум издаваштво“ објавио је и „Трећи трг“. Сада, после Нобелове награде, ствари ће се свакако променити, тако да ћемо, уз књиге „Јутро и вече“, „Пас и анђео“, „Ја сам ветар“ и „Меланхолију“ имати и друге текстове с потписом актуелног нобеловца.

О главним карактеристикама Фосеове поетике Шурбатовић каже да је Фосе оваплоћење постмодернистичких поступака у светској књижевности.

„Он више није један од оних писаца који ће традиционално да тражи истину изван човека него га посматра унутар, тако да се спољна истина прилагођава истини његових јунака. У стилском погледу то је пре свега сведеност, врло често чудан израз који би могао да се дефинише и као један експериментални начин приповедања, али фокусиран пре свега на емоционално стање јунака која се не описују већ се експлицирају путем поступака, језика, дијалога. То је један необичан и поприлично револуционаран писац , али истовремено и врло лиричан и верујем да ће то препознати и наши читаоци.“