Санкције због Бањске? Ма нема шансе! Србија само треба да остане мирна /видео/

Београд треба да ради на смиривању ситуације након догађаја у Бањској али и да изнесе јасне захтеве у преговарачком процесу. Србија је 24 године истрајавала на суверенитету, а наши противници сад немају пред собом много времена имајући у виду шта се догађа у свету — зато треба остати миран и само чекати да се све врати у оквире међународног права.

Овако за Спутњик најновије притиске на Србију због дешавања у Бањској коментарише аналитичар и адвокат Бранко Павловић. До јуче смо, каже он, имали „само“ Аљбина Куртија који је инсистирао да не може да се формира ЗСО, а сада видимо да се цела ситуација издиже на виши ниво, да то иде корак даље причом о санкцијама.

Нема шансе за санкције Србији

„Ногу је повукла“ председница привремених приштинских институција Вјоса Османи која је на самиту Европске политичке заједнице у Гранади рекла да нема наставка дијалога Београда и Приштине уколико се Србији не уведу санкције.

Павловић истиче да Османи нема тај политички капацитет који себи придаје — да блокира причу око такозване нормализације односа. Она заступа становиште западних држава које форсирају да Београд призна да је Косово држава у подједнаком капацитету као и Србија.

Он подсећа и да су премијери Албаније и Хрватске Еди Рама и Андреј Пленковић искористили ову ситуацију да притисну нашу земљу и да запрете санкцијама.

„Међутим, да разјаснимо, нема шансе да се санкције уведу и то је за нас одлично, јер заправо њима време цури. Цела та најострашћенија бриселска гарнитура такође почетком наредне године има изборе за Европски парламент, а само тринаест месеци остало је до председничких избора у Америци. У САД ни Украјина више није тема а камоли КиМ“, рекао је Павловић.

Црвене линије

Нама, додаје он, било каква врста одлагања разговора Београда и Приштине одговара и наши преговарачи треба врло јасно да изнесу које надлежности ми тражимо за Републику Србију на целој територији Косова и Метохије због повећаних тензија, а које ће умирити наше становништво.

„Привремено је привремено, а трајно тражимо да Војска Србије буде једина војска на територији Косова и Метохије, да динар буде једино средство плаћања да нас представља један министар спољних послова, да се укину административни прелази. То су црвене линије. Није црвена линија да не може независност тзв. Косова, јер то нико и не тражи, већ траже да је Косово држава као и Србија“.

Кад изађемо са тим шта ми тражимо, онда ће то деловати веома смирујуће за све и биће много јасније шта ми заправо хоћемо као исход тих преговора.

Смирити ситуацију

У осврту на догађаје у Бањској, наш саговорник оцењује да Срби који су тамо убијени нису никакви терористи већ борци за слободу зато што полицијске паравојне формације Приштине немају права да наступају као органи независне државе и отуда Србима право да се боре против тога.

Међутим, како каже, ако можда и није спорно што су Срби наоружани, јесте спорно што је Милан Радоичић повео људе у акцију која сто посто одговара америчким интересима.

„То говори да морамо да извучемо поуке да нам се тако нешто не понови. Запад ће вршити притисак и ту наше власти немају неки велики маневарски простор. Мораће да се спроведе истрага, јер Србија има виши интерес смиривања те ситуације у међународним односима“, објашњава Павловић.

Бесмислене оптужбе Османијеве

Наш саговорник коментарише и, како каже, бесмислене оптужбе Вјосе Османи да Србија жели да „анектира север Косова“ по „кримском сценарију“.

Како каже, Османијева не разуме да на тај начин издиже целу ситуацију на ниво принципа међународног права. Он подсећа на чињеницу да не постоје аргументи који су 2008. били на страни Албанаца као националне мањине да прогласе независност Косова.

С друге стране, ако говоримо о повратку Крима у састав Русије, Павловић истиче да су Руси имали све елементе које међународно право захтева: тамо је руски народ деловао брзо након Мајдана и то не може бити противуставно, јер је Устав прво срушен у Кијеву.

„Они само могу да кажу да не прихватају резултате државног удара, а нигде у међународном праву не постоји обавеза неког народа да призна државни удар за разлику од 2008. где нико није доводио у питање уставни концепт Републике Србије и Повеље 1244“, образлаже Павловић.

Политичке промене неизбежне

Саговорник Спутњика указује на још један необични моменат скупа Европске политичке заједнице у Гранади. Како каже, тамо се разговарало о безбедности, а организатори скупа су управо ти који су узрок небезбедности тако што деценијама уназад не примењују међународно. Они, каже Павловић, изазову нестабилност и онда говоре како треба да причају о безбедности, изазову енергетски проблем, а онда се хватају за главу како да га реше.

Сами су проблем, уверен је он, и зато треба да стану испред огледала и причају сами са собом, треба себи да кажу да ће да примењују међународно право и да уважавају друге и одмах ће проблеми нестати.

„Можда не треба да очекујемо превише од садашњих гарнитура које су на власти у свим водећим државама света — они који су нас увели у ову врсту проблема не могу бити они који ће нас из њих извући. Ово је још једна од сесија људи који су водили промашене политике и чији резултати сада долазе на наплату и западним друштвима и треба сачекати политичке промене које засигурно следе“, рекао је Бранко Павловић.

Придружење ЕУ ће остати пука прича

У Гранади је једна од тема била и придруживање Европској унији, као и о томе да би нове чланице могле да постану Украјина и Молдавија. Павловић сматра да је сама прича о придруживању Европској унији довољна за контролу простора држава које су на том путу без било каквог пријема.

У Бриселу су схватили да су та друштва доведена у стање да уопште никад и не мораш да их примиш само треба да им причаш да ћеш их примити и тако остварују своје интересе контроле тих друштава.

Ако би, каже Павловић, Украјина била примљена неком одлуком онда би ниво буџетских доприноса држава чланица ЕУ, да би се то покрило, довео Пољску и Мађарску у позицију да више дају него што добијају.

То је прича која нема могућност да се реализује, уверен је Павловић, који примећује да се Србија се у односу на друге још понаша трезвено и реално сагледава стање у ЕУ.

Описујући ситуацију, он подсећа на Владимира Билчика, известиоца Европског парламента.

„Давао нам је упутства како треба да живимо, кад смо добри, а када лоши, а сада у Словачкој није прешао цензус на изборима“, констатује Павловић.