ЕКСКЛУЗИВНО Запад губи једном за свагда, то им је катастрофа! Снажна порука чувеног руског режисера

На Западу одлично разумеју да је у току његов принципијелни сукоб с Русијом који ако изгубе, губе једном за свагда и да ће то за њих бити катастрофа. Али то је неминован процес јер свака империја пре или касније умире, поручује познати руски режисер Карен Шахназаров.

У Београду је ових дана присуствовао српској премијери свог најновијег остварења „Знак четворке“, филма који комбинује реалне историјске догађаје, манир из детективских књига Артура Конана Дојла, идеје руског театролога Константина Станиславског и приче московског публицисте Владимира Гиљаровског. Шахназаров је српској публици познат по филмовима као што су „Бели тигар“, Убити по виђењу“, „Ана Карењина. Сећања Вронског“.

У ексклузивном интервјуу за Спутњик говори о свом стваралаштву али и о актуелној ситуацији у Русији и свету.

— На Западу све одлично разумеју. И управо зато се води оваква борба. Они схватају да је ово борба пре свега против Запада који ће, кад је изгуби, изгубити лидерство заувек. И лидерство Запада, 500 година колонијалних ратова, све ће то отићи у прошлост. То је принципијелна борба и управо зато они у свему томе учествују тако острашћено. Али није први пут да после распада великих империја настају противречности међу народима. Заправо, Југославија је кроз све то прошла 90-их година кад су је распарчали на делове. А онда су бивши Југословени, Хрвати, Срби ратовали годинама. Свега се тога сећамо. И све то на Западу одлично разумеју.

Поменули сте југословенско искуство. Много тога што смо ми преживели тада, а посебно 1999. кад се догодила демонизација Срба, сада се дешава Русима. Како се томе супротставити? Како одговорити на ту демонизацију?

— Са Русима неће моћи да ураде то што су урадили с Југословенима. Не желим да увредим Југословене, али Русија заиста поседује огромне ресурсе и потенцијале и наравно да им са Русима то неће поћи за руком. Да не помињем да је Русија и војна сила. Зато, то оно што су успели да ураде с Југославијом с нама неће моћи.

Рекли сте и да се с Русијом не може поступати као са Србима. Нас стално уцењују, а вас је немогуће уцењивати...

—То се видело и током ових годину и по (од како траје Специјална војна операција). Сматрали су да ће се Русија суочена с овим монструозним санкцијама напросто распасти. А Русија не само да се није распала него још има економски раст. Ми не осећамо никакво дејство санкција. Донекле се и сами чудимо томе колико се наша земља показала способном да издржи. Немогуће ју је економски притиснути, ништа не могу да ураде. Превише је велика и има превелике ресурсе. А даље, треба рећи да не постоји само западни свет. Постоји и источни свет, а у принципу веома много људи у свету подржава Русију, а узгред, и помаже јој. Неки помажу отворено, неки помажу на неки свој начин, али видимо да нас подржава и помаже врло много људи.

У свом новом филму у тренутку конфронтације Русије и Запада ви без устезања налазите инспирацију код енглеског писца Конана Дојла. У тренутку кад на Западу канселују руску културу, а у Британији је малтене забрањено помињати све што је руско...

— Не видим у томе проблем, то је нормално. По мом мишљењу, врхунац је глупости негирати неку културу, посебно у њеном класичном виду. Конан Дојл је у извесном смислу класик, не таквог ранга као што су Толстој и Достојевски али ипак један од класика. За мене, а у принципу и у Русији у целини то не изазива ничије чуђење. Изазива чуђење покушај да се канселује све што је руско, руска култура на Западу, али по мом мишљењу, то се не може завршити добрим за сам Запад. Било је нечег сличног у историји: ако се сетимо, Хитлер је између осталог канселовао целокупну културу, и руску, а узгред буди речено и немачку. Нешто слично се дешавало али у вези с тим намећу се не баш добре асоцијације.

Направили сте поређење за укидање руске културе са временом Хитлера. Сасвим недавно у Канади се догодио инцидент кад је осведочени есесовац дошао у канадски парламент и тамо је дочекан аплаузима, а онда су се извињавали. Кажу, нису знали ко је тај човек. Како вам делују та објашњења?

— То су објашњења за будале, веома наивна. Сви знају да су у Канаду отишле на хиљаде бивших есесоваца из Украјине. То се никад није ни крило. Они су служили у есесовским јединицама, у казненим одредима, на њиховим рукама је крв десетина, стотина хиљада људи, и совјетских, и Јевреја, и Руса, Украјинаца. То је свима познато и зато су та објашњења толико наивна да је у њих немогуће поверовати. Сви су то одлично знали и изгледа рачунали да ће им то некако проћи незапажено.

Ако си против Русије мислили су да можеш бити и нациста и да ти аплаудирају на Западу, отприлике тако?

— То показује суштину свега. Ако аплаудирате нацисти, какви сте онда ви сами. Какви су ваши погледи. Узгред, прво је реаговала јеврејска заједница у Канади. И исправно је реаговала.

Ви сте јерменског порекла, а прочитала сам да су ваши преци били у Средњем веку кнезови управо на територији Нагорно Карабаха. Како ви видите оно што се десило Јерменима и ко је за то крив, по вашој оцени?

— Ја сам по оцу Јерменин, а мајка ми је Рускиња. Отац ми је био Јерменин из Карабаха притом из веома древног рода и веома важног рода из Нагорног Карабаха. Потом су служили у Руској империји. Наравно, ја не могу да сматрам да сам Јерменин већ сам грађанин Русије и руски режисер, али наравно да се сећам својих корена.

Са великим разочарањем и болом посматрам судбину Јермена из Нагорно Карабаха. То је изгледа неки крај. Фактички, масовно напуштају Нагорно Карабах. Али мислим да главну одговорност сноси руководство Јерменије, и ово, и претходно, које није успело да у Нагорно Карабаху направи неке озбиљне утврђене области. А најважније је су изгубили рат кад је Русија фактички спасила Нагорно Карабах пошто се договорила с Азербејџаном да се стане. Постојала је шанса да се макар договоре о неком статусу. Већ је било јасно да је Карабах изгубљен за Јермене, али статус — нека културна аутономија, договор о томе се могао постићи. Међутим, руководство Јерменије то није урадило.

Руководство Јерменије је потпуно признало територијални интегритет Азербејџана и сходно томе и Карабах у саставу Азербејџана, не оставивши ограду за неке услове за развој јерменског дела Карабаха. Сад сами Азербејџанци нуде Јерменима неку културну аутономију и у том смислу се понашају доста великодушно. Али наравно, то је већ процес који је тешко зауставити. А главна кривица је наравно на руководству Јерменије и ја то напросто не разумем. То је издаја, апсолутно. О томе више нема шта да се каже. Последње је да је парламент Јерменије прихватио Међународни кривични суд који је нелегално за нашим председником расписао потерницу. То је увредљиво, не само за председника него и за читав наш народ. За мене је то несхватљиво. Мислим да је то велика трагедија јерменског народа што је пошао тим путем и чини ми се да може да изгуби своје главне савезнике, а то су Русија и Иран. Делује да ће исход те приче бити веома тужан. Али видећемо како ће се одвијати догађаји.

Можда да завршимо са односима Русије и Србије. Знате да Србија има много проблема, и Косово, и Република Српска, а ту је и стални притисак да се уведу санкције Русији који траје скоро већ две године. Шта бисте ви рекли Србима, зашто је важно да то пријатељство, братство међу нашим земљама још више развијамо?

— Мислим да, у глобалу гледано, Србе нико тако није подржавао нити ће их подржавати као Русија. Такве пријатеље чини ми се Срби неће наћи. Ако Србија на неки начин скрене с тог пута чини ми се да назад неће бити могуће. Зато мислим да Срби то треба да имају на уму. Руси су заиста увек волели Србију и увек је подржавали, увек. У најтежим тренуцима. И то је важна традиција у нашој култури. Зато мислим да има смисла да се то памти.

И Срби воле Русију...

— Да, и ми то веома ценимо и знамо да и Срби с великом симпатијом гледају на нашу земљу и наш народ. То код нас буди осећање захвалности и узвратне љубави.