Тајна алпских борова: Прете ли нам тотални нестанак струје и колапс сателита

Земља је претрпела најјачу соларну олују у историји пре скоро 15.000 година: „Не знамо какве би биле последице у данашњем свету“

Древна стабла откривају Земљин сусрет са колосалном соларном олујом пре 14.300 година, остављајући научницима многа питања о могућим последицама ако се случајно догоди у данашње време.

Запањујуће ново откриће из анализе алпског дрвећа сугерише да је Земља претрпела највећу соларну олују пре око 14.300 година. Иако се не зна какав би утицај таква соларна олуја имала на данашњи свет, она свакако има потенцијал да изазове вишемесечни нестанак струје и уништи све сателите у Земљиној орбити.

Шта су показали „Догађаји Мијаке“

Фуса Мијаке, истраживач са Универзитета Нагоја у Јапану, направио је револуционарно откриће још 2012. године. У то време је пронашао доказе о снажним соларним бакљама, познатим као соларне олује, унутар стабала дрвећа. Ове бакље, које су се дешавале током векова, оставиле су траг подизањем нивоа радиоактивног угљеника у дрвећу.

Ови исти феномени, који се сада називају Догађајима Мијаке, од тада су идентификовани у најмање девет наврата.

Недавно је тим научника, предвођен Тимом Хитоном са Универзитета Лидз у Великој Британији, открио доказе о највећој соларној олуји у историји. Овај изузетан догађај, скоро дупло јачи од најзначајнијег догађаја у Мијакеу, оставио је траг у боровим стаблима јужних француских Алпа. Њихово истраживање објављено је у часопису „Philosophical Transactions of the Roial Societi A“.

Какве би биле последице ако би се олуја догодила данас?

Не разумемо у потпуности какве би биле последице сличне олује у данашњем свету, наглашава Хитон. Спекулације се крећу од глобалних једномесечних нестанака струје до трајног оштећења сателитских соларних панела.

Обим поремећаја остаје неизвестан због инхерентне непредвидивости таквог догађаја.

Научници су пажљиво испитали 140 стабала на обалама реке Дуранс у Прованси. Ерозија је разоткрила ова стабла, омогућавајући тиму да открије повишене нивое угљеника-14, изотопа угљеника произведеног од честица високе енергије које се сударају са Земљином атмосфером.

Анализирајући године дрвећа и конструишући временску линију за постојање сваког дрвета, научници су датирали велико повећање угљеника-14 до пре 14.300 година. Тај скок је био у корелацији са повишеним нивоима берилијума који се налази у гренландским леденим језгрима, који се производе слично угљенику-14.

Шта подстиче моћне соларне олује

Занимљиво је да не постоји историјско мерило за процену величине ове древне соларне олује. Чак и најбоље документована соларна олуја, Карингтонов догађај из 1859. године, бледи у поређењу са догађајем у Мијакеу, не остављајући никакав траг у радио-карбонском запису.

Током протеклих 15.000 година, десет догађаја у Мијакеу изашло је на видело, што указује на спорадичне појаве. Међутим, њихов образац и предвидљивост остају неухватљиви. Осим тога, остаје нејасно шта подстиче тако моћне соларне олује.

Радиокарбонски скок такође не нуди увид у друга понашања соларне олује, као што су високоенергетски гама зраци или избацивање плазме. Ове појаве су резултат различитих соларних активности које нису повезане са производњом радиоактивног угљеника.

Да би се стекло свеобухватно разумевање оваквих догађаја, потребна су додатна мерења и истраживања.

„Ово је можда најзначајнија соларна олуја коју смо открили у прошлости, али наше истраживање је тек почело“, каже Раимунд Мухелер са Универзитета Лунд у Шведској, који није био укључен у истраживање, пренео је „Њу Сајентист“.