„Некоме рат, а некоме брат“: Руска Дума о улози САД у светским сукобима

Сједињене Амерчке Државе потпирују сукобе ради сопственог богаћења, а амерички носачи авиона крећу ка обалама Израела и Палестине да би започели рат, изјавио је председавајући Државне Думе Русије Вјачеслав Володин.

Према његовим речима, Вашингтон извлачи корист из оружаних сукоба.

Володин је нагласио да су акције највећих америчких компанија за производњу оружја скочиле након наглог заоштравања палестинско-израелског конфликта.

„Вашингтон је увек користио трагедије милиона људи за потребе својих економских интереса“, оценио је званичник.

Он је такође подсетио да је након Првог светског рата бруто домаћи производ (БДП) САД двоструко порастао, а долар је потиснуо фунту и постао светска валута.

Током Другог светског рата САД су пружале војну помоћ савезницима на кредит, а главни примаоци испорука по Закону о најму и зајму биле су Велика Британија и СССР, подсетио је Володин.

Председавајући Думе је подвукао да је Русија измирила совјетски дуг по Закону о најму и зајму тек 2006. gодине.

„Прошле су деценије, али методе САД се не мењају. Видели смо то у Авганистану, Ираку, Либији, Сирији. Видимо данас и у Украјини. Како се каже: ‘некоме рат, а некоме брат’“, закључио је он.

Палестинско-израелски сукоб

Претходно, војно крило палестинског покрета Хамас у суботу је објавило операцију „Потоп ел Аксе“ против Израела. Израелска војска након тога је саопштила да покреће операцију „Гвоздени мачеви“ против Хамаса у Појасу Газе.

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху рекао је у обраћању нацији да се земља налази у ратном стању и додао да је наредио мобилизацију резерви. Израелска војска чисти насељена подручја.

Палестинско-израелски конфликт, у чијој су основи територијални интереси страна, деценијама представља жариште у региону.

Одлуком Уједињених нација, уз активну улогу СССР, 1947. године одређено је да буду формиране две државе - Израел и Палестина - али је основана само израелска држава.

Зашто је Блиски исток опет захватио хаос и какве ће бити његове глобалне последице у новој емисији "Свет са Спутњиком":