Шта су нове студије откриле о колосалној експлозији древног астероида

Космичка катастрофа преобликовала је пре 13.000 година судбину раних ловаца-сакупљача, што је довело до рађање пољопривреде, откривају чак четири нове опсежне студије.

Пре готово 13.000 година, живот раних ловаца-сакупљача у Сирији драстично се променио. Усред њихове рутине тражења хране и лова, огромна ватрена лопта продрла је кроз небо.

Тај небески посетилац експлодирао је у ваздуху заглушујућом снагом, ослобађајући ударне таласе који су одјекивали по површини, остављајући за собом траг обореног дрвећа и места за становање.

Катаклизмични догађај као катализатор рађања пољопривреде

Нова истраживања сугеришу да је овај катаклизмични догађај био катализатор за рађање пољопривреде у Сирији, суштинску адаптацију за опстанак тадашње заједнице. Ове студије су објављене у часопису „Сајенс опен“ под насловом „Airbursts and Cratering Impacts“.

Експлозија астероида изазвала је драматичну промену климе, узрокујући нестанак кључних биљака и дивљих животиња од којих су тадашњи људи живели у тој области.

Глобални конзорцијум научника представио је убедљиве доказе засноване на анализи слојева седимента са неолитског налазишта Абу Хуреyра. Ова локација, откривена седамдесетих година прошлог века, сада лежи потопљена испод језера Асад, због изградње бране на реци Еуфрат. Абу Хуреyра је познат по томе што је пружио најраније доказе о преласку људи тог времена са лова и сакупљања на пољопривреду.

Четири студије

Научници су спровели четири ригорозно рецензиране студије, које доприносе хипотези о утицају млађег Дријаса. Та спорна хипотеза претпоставља да је космички удар покренуо период млађег Дријаса – изненадни, озбиљан и продужени престанак загревања Земље.

Представљамо значајне нове квантитативне доказе и тумачења која подржавају хипотезу да су фрагменти комете изазвали скоео глобалне промене климе пре отприлике 12.800 година, а један ваздушни удар уништио је село Абу Хуреyра, објашњавају аутори ових студија.

Слојеви седимента открили су мноштво увида, укључујући промене у сакупљању биљака током топлијих, влажнијих дана који су претходили климатским променама млађег Дријаса, и хладније, сушније услове који су уследили.

Подаци обухватају промене у архитектури зграда, исхрани, раним фазама узгоја домаћих житарица и махунарки, и почетном држању стоке у оборима, што означава почетак одрживе пољопривреде и припитомљавања животиња, напомињу аутори истраживања.

Докази скривени у зрнима кварца

Археолог Ендру Мур и његов тим са Технолошког института у Рочестеру, спровели су у првој од четири студије опсежну анализу и идентификовали зрна кварца сломљена ударом, што указује на удар и знаке велике ватрене олује.

Џејмс Кенет, научник за Земљу са калифорнијског Универзитета Санта Барбара, наглашава важност фрагмената кварца. Шокирани кварц је добро познат и вероватно је најјачи показатељ космичког удара, истиче он.

Усвојим радовима, научници су такође истраживали морфологију лома шокираног кварца, у догађајима ниског притиска. Њихова прелиминарна истрага потврдила је пукотине малог удара у кварцним стенама у метеорском кратеру, који су настале ударом метеорита Барингер.

Значајно је да се слични преломи виде у кварцу подвргнутом нуклеарним експлозијама у ваздуху, чак и без формирања ударног кратера. Ово сугерише да би астероид или комета која се распада близу Земљине површине могла изазвати ове ломове кроз ударне таласе који путују око Земље.

По први пут предлажемо да је удар у кварцним зрнима изложеним атомској детонацији у суштини исти као у космичкој експлозији на ниској висини и ниском притиску, каже Кенет.

Паралеле с нуклеарним експлозијама

Друга студија представља прелиминарну идентификацију ударног ломљеног кварца у седиментном слоју Абу Хуреyра на почетку раздобља млађег Дријаса. Дубинска анализа открила је паралеле између неких зрна кварца у овом слоју, оних пронађених у нуклеарним експлозијама и оних у метеорским кратерима.

Већина ових кварцних зрна издржала је температуре изнад 1.713 степени Целзијуса, што је више од тачке топљења кварца. Вероватно су достигли још више температуре, потенцијално премашивши тачку кључања од 2.200 степени Целзијуса.

Ови екстремни услови довели су до ломљења и топљења зрна кварца, што је било праћено уношењем растопљеног силицијума у пукотине. Када се овај некристални силицијум диоксид нађе у разломљеним стенама, он служи као јасан показатељ удара, разликујући га од спорих тектонских кретања.

Трећи траг

Трећа студија открила је сићушне дијаманте, јединствене кристале и сићушне куглице које се састоје од силицијум диоксида и гвожђа у слоју седимента који означава границу периода млађег Дријаса. Неке од ових супстанци могле су да настами само у условима повишене температуре или притиска, што је било изван могућности људске технологије у то време.

Једна посебна супстанца, минијатурне куглице познате као растопљено стакло, чини отприлике 1,6 одсто седимента. Откривени су на алатима, костима и глиненим зидовима, наглашавајући дубоки поремећај који је удар изазвао у древном селу. Неки фрагменти растопљеног стакла чак носе и сложене отиске биљака.

Значајно је да научници нису пронашли аналоган материјал у хиљадама година седимента који су људи депоновали изнад граничног слоја млађег Дријаса.

Директна веза између удара и преласка на пољопривреду

Коначна, четврта студија пружа нове доказе који успостављају директну везу између космичког утицаја, промене животне средине и значајне трансформације у људским друштвима.

Наше истраживање открива споре промене у коришћењу места од стране људи вековима до и непосредно након почетка млађег Дријаса, испрекидане значајном, изненандном променом одмах на почетку тог раздобља, истичу аутори те студије.

Научници тврде да су ова кретања настала услед фрагментације џиновске комете пречника приближно 100 километара. Овајдогађај је вероватно изазвао значајне климатске промене на северној хемисфери Земље.

Дошло је до промене од влажнијих услова који су били пошумљени и са различитим изворима хране за ловце-сакупљаче, до сушнијих, хладнијих услова у којима више нису могли да преживе само као ловци-сакупљачи. Сељани су почели да узгајају јечам, пшеницу и махунарке. То је оно што докази јасно показују, објашњава Кенет, преноси Сајенс алерт.