Једна епоха, два уметника, три музеја: Паја Јовановић и Густав Климт

На изложби отвореној у петак 13. октобра у Галерији Матице српске, представљене су три слике из три музеја. Три пажљиво одабрана дела, од којих су два први пут изложена у Србији, указују на сличности и разлике између Паје Јовановића и Густава Климта, говоре о друштвеном контексту у којем су настајала и повезују музеје из чијих су колекција.

Сличности два наизглед различита уметника – једног из Беча, другог из Вршца, спојиле су три музеја у једном изложбеном простору. У простору Галерије Матице српске први пут се спајају стваралаштво Паје Јовановића и Густава Климта, покрећу се дијалози о њиховом уметничком развојном путу, али и о везама српске и аустријске културе у години која претходи обележавању 150 година дипломатских односа између Србије и Аустрије.

Изложбу ,,Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја" прати истоимени тројезични каталог у чијем садржају су уводни текстови Маје Гојковић и др Тијане Палковљевић Бугарски, расправни текст др Снежане Мишић, музејске саветнице, уз „Повремено истините приче“ из текста „У салону шешира Оскара Хутера“ који је написао Никола Ивановић, кустос. Ивановићев текст поред уметничког прожимања говори и шире, о друштвеном контексту у ком су уметници стварали и дела настајала.

Несвакидашња изложба

Изложба је несвакидашња не само по свом формату, будући да приказује само три слике, већ и из разлога што први пут спаја два велика национална и европска уметника. Уметничка дела изложена у Новом Саду стижу из Галерије Матице српске, Уметничко-историјског музеја у Бечу и Галерије Белведере.

Ова изложба настала је на темељима дугогодишње сарадње галерије Матице српске и Уметничко-историсјког музеја у Бечу. Досадашња сарадња углавном се одвијала у области музејске едукације или конзервације, али никада до сад нисмо имали прилику да заједнички реализујемо изложбу, говори за Спутњик у Орбити културе Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске.

Идеја је настала прошле године у жељи да се Густав Климт представи у Србији, али и да се представи заједно, односно паралелно, са Пајом Јовановићем. Они нису само живели у исто време и на истом месту, говори Палковљевић, већ су припадали и једном јединственом уметничком оквиру.

"Стражар" - Паја Јовановић

© Фото : Спутњику уступила Управа царина

Та два уметника јесу делила место и време али су делила и заједничко интересовање за уметнички покрет који је обележио уметност у Бечу на прелазу векова - сецесију. Паја Јовановић је био традиционално и конзервативно школован на Бечкој академији, али је као неко ко се кретао по Бечу и учествовао на уметничким изложбама и те како био свестан тог новог покрета и нових идеја, односно једне много слободније уметности. Та уметност је у себи спајала све друге – архитектуру, скулптуру, дизајн, ликовну уметност, истиче Палковљевић.

Сличности између Климта и Јовановића

Спутњикова саговорница и гошћа Орбите културе сматра да су видљиве и јасне сличности између Климта који је носилац покрета сецесионизма , човека који је први унео златну боју у слике, и Јовановића, који се у портрету „Бечлијка“ јасно упустио у сецесионистички стил.

Те сличности су веома јасно видљиве и оне ће веома јасно показати сличност међу њима и припадање једном уметничком простору, једној епохи и једној врсти идеја које су ова два уметника делила 06:43 Свако од њих је касније кренуо својим путем, својим даљим ликовним развојем, али ми се чини да је веома важно сагледати колико је један од наших најзначајнијих националних уметника био близак по изразу и атмосфери великом Густаву Климту.

Направљен је и кратки документарни филм о изложби која читаву причу ставља у шири контекст. Филм је сниман у Бечу у друга два музеја и са изјавама њихових директора и кустоса.

Палковљевић подсећа да је сарадња међу музејима важна не само из уметничких разлога, већ и зато што доприноси успостављању добрих односа међу државама, односно развоју културне дипломатије.