Космичка драма која је постала мистерија: Астрономи посматрали монументални судар две ледене планете

Два колосална ледена гиганта сударила су се у удаљеном звезданом систему, а астрономи су први пут директно били сведоци такве космичке драме.

У огромном свемиру, око 1.800 светлосних година од Сунчевог система, недавно се одиграо догађај који астрономи ретко имају прилику да посматрају.

„Очаравајући спектакл“

Две колосалне планете у удаљеном звезданом систему су се судариле, распадајући се и стварајући сјајни остатак у облику крофне са рупом у себи. Ово је прво директно научно посматрање судара планета и непосредних последица тог судара, пише „Њу Сајентист“.

Године 2021. астрономи су приметили догађај без преседана који укључује звезду налик Сунцу под називом АСАССН-21кј. Та звезда је доживела невероватно затамњење, због чега је њен сјај опао за невероватних 95 процената. Пажљивији поглед, међутим, открио је изненађујући преокрет - три године пре затамњења, звезда је доживела значајно повећање сјаја.

Метју Кенворти, научник са Универзитета у Лајдену у Холандији и његов тим су се удубили у мистерију чудног понашања звезде АСАССН-21кј.

Њихово истраживање, објављено у часопису „Нејчер“, довело је до запањујућег закључка — колосалног судара две огромне ледене егзопланете. Тај судар је резултирао очаравајућим спектаклом, стварајући прстен у облику диска од сјајне прашине и гаса који сада скрива поменуту звезду од погледа.

„Прошли смо кроз читав низ могућих идеја. Она која изгледа одговара свим подацима које имамо је судар два ледена гиганта. Ово је први пут да смо то видели“, објашњава Кенворти.

Судар је остао мистерија

Две планете које су се судариле биле су заиста масивне и сличне величине као Нептун. Оне су кружиле око своје „родитељске звезде“ на удаљености сличној Јупитеровој орбити око Сунца, а судар их је претворио у растопљене крхотине, формирајући масивну лопту паре силицијум-диоксида око седам пута већу од Сунца.

Изблиза, мора да је то био упечатљив призор, са чврстим језгром планета које избацују камење и крхотине у свемир. У центру тог вртлога налазио се ужарени остатак, који се постепено формирао у прстен који окружује звезду.

Овај прстен има високу температуру од око 700 степени Целзијуса, што сугерише да су планете биле богате воденом паром, слично леденим планетама попут Нептуна и Урана. Ови остаци би се на крају могли кондензовати у нову планету, вероватно са више сателита око ње, у наредних неколико хиљада година.

Тачне околности које су довеле до овог монументалног судара планета остају, за сада, непознате. Једна од могућности је да су орбите планета биле поремећене звездом у пролазу или неким другим небеским телом, што је довело до њиховог катастрофалног сусрета. Њихов судар је ослободио огроман налет енергије, еквивалентан сићушној звезди која гори две године.

Иако остаје мистерија у вези са овим космичким сударом, Кенворти и његове колеге предвиђају да би даља посматрања, вероватно са телескопа Џејмс Веб, могла да пруже дефинитивне доказе потребне за потврду хипотезе о судару планета.

„Моје предвиђање је да ћемо за пет до 10 година почети да видимо додатну светлост из система која се рефлектује од облака прашине. У супротном, то значи да се нешто друго дешава“, закључује Кенворти.