Последња озбиљна победа: Како је Србија срушила Ахтисаријев план и „украла“ Финцу Нобела

План „надгледане независности“ за Косово и Метохију, чији је творац Марти Ахтисари који је данас преминуо, био је први покушај Запада да мирним путем испослује признање косовске независности од стране Србије. Истовремено, био је то покушај да се то признање и међународно „овери“ његовим прихватањем у Савету безбедности.

Овако се Ахтисаријевог плана за решење статуса Косова и Метохије сећа некадашњи члан српског тима у преговорима о статусу Косова и Метохије, др Леон Којен.

Према његовим речима, те 2007. године, када је Србија одбила Ахтисаријев план и када је он нешто касније пропао и у Савету безбедности УН, Србија је на међународном плану извојевала озбиљну победу.

„Таквих победа после тога није било, по мом мишљењу зато што се Србија, нажалост децембра те исте године, потписујући Споразум и стабилизацији и придруживању са ЕУ определила да јој такозвани европски пут буде важнији од Косова и Метохије. И резултате свега тога видимо од тог времена до данас“, истиче Којен.

Није било добрих страна Ахтисаријевог плана

У Ахстисаријевом плану за српску страну све је било проблематично – то је био план који је давао понеку концесију за српско становништво на Косову и Метохији, као и за српске цркве и манастире, наводи наш саговорник. Међутим, додаје он, и те концесије су биле више привидне него стварне.

„Оно што је основно, он је врло јасно отимао Србији њену јужну покрајину и у том смислу није нудио никакав компромис. Ми смо, напротив, давали велика овлашћења Албанцима у покрајини и у том смислу смо нудили компромис, али нисмо могли правити никакав компромис у вези питања да су Косово и Метохија део српске државне територије. На то нас је обавезивао, како важећи Устав, тако ништа мање и целокупна традиција српске државности и српског постојања кроз векове“, истиче он.

Којен подсећа да је тадашњи српски преговарачки тим предлагао и да се 1000 српских припадника безбедности врати на Косово и Метохију онако како одређује Резолуција 1244, који би штитили најважније српске цркве и манастире.

Тврди заступник албанских интереса

Мартија Ахтисарија наш саговорник се, како каже, сећа врло добро. Другог или трећег дана по званичном почетку преговора, Ахтисари и његов заменик, аустријски дипломата Алберт Роан, позвали су га, заједно са Слободаном Самарџићем, који је са Којеном водио српски преговарачки тим у Бечу, на вечеру.

„Како смо сели, још нисмо узели ништа да попијемо, Ахтисари нас је драматично погледао и рекао да ће Косово бити независно и да Србија са тим треба да се помири. Ми смо то љубазно примили и наставили, пошто смо му указали да нити верујемо да ће Косово бити независно, нити су то инструкције које смо добили од наших претпостављених, председника и премијера Србије. Тако је то била једна полемичка и занимљива вечера“, присећа се Којен.

Осим ове вечере, Самарџић и Којен имали су још неколико полемичких разговора и током самих преговора.

„Он је на најтврђи могући начин заступао албанске интересе, прецизније, то је био мандат који је суштински добио од САД. Тако да смо се ми са њим растали онако како смо се и састали – нико није одустао од својих основних ставова, али барем на нашем случају није добио Нобелову награду за мир те године, како се надао“, каже Којен.

Ипак, Ахтисари је постао Нобеловац, а награду је добио наредне године, због посредовања у Индонезији између централне владе и сепаратиста у покрајини Ацех.

Преговори око косовског питања у Бечу почели су крајем фебруара 2006, трајали су до марта идуће године и, упркос свим напорима Запада, Србија није пристајала на Ахтисаријев план, који је предвиђао „надгледану независност“ за јужну српску покрајину. Предвиђао гашење институција локалне самоуправе Србије на северу Косова, а здравствене и образовне институције Србије би могле да наставе да функционишу на северу Косова уз одобрење Приштине, а да финансирање иде преко централне банке Косова.

Народна скупштина Србије 14. фебруара усвојила је резолуцију којом је одбацила све елементе редигованог Ахтисаријевог плана за Косово, оценивши га као угрожавање суверенитета и територијалне целовитости земље. Иако је Београд захтевао да се преговори наставе, они су прекинути, а приштинске власти су Ахтисаријев план узеле као основу за писање устава који је на снагу ступио након једнострано проглашене независности Косова и Метохије.

Ваља подсетити да је против Ахтрисаријевог плана био и тренутни премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти и његово „Самоопредељење“. У сукобима присталица „Самоопредељења“ и међународне полиције погинула су двојица демонстраната, а Курти је ухапшен.

Мартија Ахтисарија је на место посредника у преговорима о питању Косова и Метохије именовао тадашњи генерални секретар УН, Кофи Анан. Био је то повратак некадашњег председника Финске на Балкан, пошто је 1992. – 1993. председавао међународном конференцијом о СФРЈ, а током НАТО агресије на СРЈ 1999. посредовао је у разговорима о окончању сукоба. Осим што се бавио питањима сепаратизма на Балкану и у Индонезији, више од десет година био је специјални представник УН у Намибији, испитивао је активности израелске војске у палестинским избегличким камповима, као и активности ирских сепаратиста.