Нова провокација: Курти из Тиране упутио Србији „непристојну понуду“

Утисак са самита Берлинског процеса у Тирани јесте да је Западу Аљбин Курти потребан, да њему чува леђа Немачка, а да је за ЕУ примарно да земље овог региона не скрену са европског пута. Косово и Метохија је била логична тема, јер се свима жури да је затворе а „непристојна понуда“ Куртија Србији је - провокација, оцена је Зорана Миливојевића.

На самиту Берлинског процеса који је одржан у Тирани, што је први пут да се овај скуп одржава у земљи која није чланица Европске уније, Косово и Метохија је било међу главним темама.

Куртијева „понуда“ Србији

Ана Брнабић, премијерка Србије која је учествовала на овом скупу, имала је „прилике“ да од привременог косовског премијера Аљбина Куртија пред политичком елитом Европске уније добије „савет“ да Србија што пре потпише споразум из Брисела и Охрида – Основни споразум и имплеметациони Анекс.

Дипломата и бивши амбасадор др Зоран Миливојевић напомиње да је Куртијев наступ према нашој премијерки био у сврси својеврсне провокације, која нема везе са реалношћу.

„Али је на нивоу провокације и показује да Курти неће свој став мењати и да инсистира искључиво на признању државности Косова, али и да га не занимају никакве раније преузете обавезе као што је формирање ЗСО, деескалација сукоба на Северу КиМ и све остало што се дешава тако да ова приоритетна питања очигледно остају отворена до даљњег,“ каже он.

Србија не мења став

Миливојевић сматра да довољно говори чињеница да на Куртија није нико вршио неки притисак или да му је дао до знања да мора да промени политички курс. С друге стране, контрадикторно је оно што је ЕУ испољила када је реч о оснивању ЗСО.

„Сви су се заложили за ЗСО, али то говоре јер им је велики интерес да се дијалог настави. Али, да се тако изразим, то је по мени био више одјек неумољивости реалполитике, јер нема говора да Србија промени став и да промени позицију. За Србију је ово питање, као и питање враћању дијалогу и стварања услова за то - питање формирања ЗСО и пуно испуњење Бриселског споразума и то је јасно дато до знања,“ истиче Миливојевић.

Он сматра да је тема Косова и Метохије била неизбежна на овом скупу с обзиром на дешавања која су јој претходила, али и да су неке ствари сада јасније, бар јавности.

„Курти је био како смо видели био на том скупу, иако постоје наводне санкције ЕУ ка њему и присуствовању оваквим скуповима, из чега се јасно да оне немају много смисла као и да је Курти ипак у функцији неког западног интереса а из свега како ради и како се понаша види се да има њихову подршку. Он се није случајно тамо навише захваљивао и реферисао посебно Немачкој по чему се види да је значај Немачке у тој причи веома битан. Другим речима, јасно је да Приштина у овом тренутку има највећи ослонац у овој држави,“ истиче наш саговорник.

Ко о чему ЕУ о Русији

Сумирајући укупне утиске са овог скупа наш саговорник сматра да је он показао пре свега интерес ЕУ да се одржи активним какав-такав темпо земаља са Балкана ка евроинтеграцијама. У том је контексту је „прочитао“ и поруку Урсуле фон дер Лајен да Србија бира између пута ка ЕУ, или увођења санкција Русији.

„Очигледно је било и у интересу да се за нека дешавања на овом простору стави до знања да су приоритетна и да су оне важније за геополитичку стратегију ЕУ тренутно, до саме приче о проширењу. Из тог угла треба пре свега гледати поруке и наступ Урсуле фон дер Лајен, која је јасно дала до знања да је увођење санкције Русији и усклађивање спољне политике са ЕУ и даље за њих критеријум свих критеријума у овом тренутку,“ констатује Миливојевић.

Иначе, српска премијерка није била заинтересована за понуду Куртија због чега је он затражио санкције за Србију и додатну безбедност за Косово, истичући да са „Србијом имају споразум који је заснован на „де факто“ међусобном признању, који мора да се спроводи, али да то Србија одбија“.

Брнабићева је између осталог ово негирали али и напоменула да Србија није урадила ништа да би било ко позивао на санкције против ње, што се односило и на домаћина скупа, албанског премијера Едија Раму.