Талас тероризма у срцу Европе – шта тек може да се очекује

Најновији талас тероризма у Француској и Белгији може се тумачити у кључу револта муслимана према политици ЕУ, која се у сукобу између Израела и Хамаса отворено ставила на страну Израела. Чини се да се Брисел, од почетка конфликта у Украјини, одрекао мировне политике која је била уграђена у темеље ЕУ.

Овако стручњак за међународне односе Срђан Перишић коментарише најновији талас терористичких напада у Белгији и Француској. Штавише, истиче он, у блиској будућности можемо очекивати још сличних догађаја, можда и са озбиљнијим последицама.

Од подршке Израелу до терористичких напада

Након терористичких напада у француском граду Арасу, евакуације великог броја људи из јавних институција у Паризу и терористичких напада у Бриселу, Француска и Белгија налазе се у стању највишег степена антитерористичке узбуне.

И то се дешава баш у тренутку када званичници ЕУ, попут председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен дају безрезервну подршку Израелу. Фон дер Лајенова је, за разлику од других европских званичника отишла корак даље – подршку Израелу изразила је током посете тој земљи у моменту када израелска војска неселективно бомбардује појас Газе и, уз огромне жртве међу којима су најбројнија деца, са земљом равна територију коју је претходно одсекао од света.

У прошлости, морамо да приметимо, ЕУ се никада није тако понашала. Као и у случају конфликта у Украјини, у случају сукоба између Хамаса и Израела нема позива обема странама на престанак непријатељстава. Као да се ЕУ одрекла политике мира на којој је почивала од свог оснивања.

ЕУ се само декларативно залаже за мир

„У свим сукобима који се воде, ЕУ је страна у сукобу на страни Вашингтона. Тако је и у сукобу Хамаса и Израела – ЕУ се чврсто сврстала зато што су то наредиле САД. То је непромишљена позиција Брисела, потпуно зависна од Вашингтона“, каже Перишић.

Да има сопствену спољну политику не би морала да отворено подржава Израел; она је, међутим, слепи послушник и мора да се понаша у складу са америчким спољнополитичким интересима.

Према Перишићевим речима, јако је чудно да европске државе, попут Француске, држава Бенелукса или Немачке, које имају велики број становника муслиманске вероисповести, и становништва арапског порекла, ту чињеницу не узимају у обзир.

„Поготово зато што се то становништво није интегрисало у европска друштва и нису постали ни Французи, Немци или Холанђани, него живе у гетоима. Не можемо да разумемо зашто Париз, Берлин и остале европске престонице слепо следе америчке интересе“, напомиње Перишић.

Наш саговорник подсећа да је прошле године усвојена стратегија НАТО до 2030. године у којој се јасно каже да основни формат политичких односа у Европи није ЕУ, него НАТО.

„Ту се дефинишу политички циљеви и стратегије за ЕУ“, децидиран је Перишић.

То показује да се ЕУ за мир само декларативно залагала, каже он.

Разоткривена права природа ЕУ

Да је у темеље ЕУ заиста уграђен мир као један од принципа, она би прво опоменула Вашингтон да у међународним односима не може да се понаша како се понаша. Међутим, на примерима Украјине и израелско-палестинског сукоба, разоткрива се права природа ЕУ, објашњава Перишић.

„Да је ЕУ развијана на вредностима мира и сарадње, прича би била потпуно другачија. Међутим, изгледа да је прича о миру била само маска иза које се крила сурова геополитика САД“, сматра он.

Екстремистичке исламске групе својевремено је основао Запад како би направио противтежу социјалистичким режимима у арапским земљама, као и да би се бориле против тадашњег Совјетског савеза. Касније, исламски екстремисти служили су и за борбу против Русије.

„Преко Муслиманске браће, муџахедина, Ал Каиде, Исламске државе, па и Хамаса, САД су формирале ове групе, радикализовали су ислам. Међутим, очито је да радикални ислам више није под њиховом контролом и да извукао из загрљаја САД, које су злоупотребљавале ислам и исламске земље“, каже Перишић.